Домовима здравља у Српској недостају породични љекари (ВИДЕО)
Дом здравља Бањалука, највећи у Српској, већ је у незавидној ситуацији, јер само у овој години, из установе одлази девет породичних љекара.
Породична медицина је прва степеница у бризи о здрављу пацијената и њена улога у здравственом систему је централна. А да би били добар породични љекар потребно је доста рада и усавршавања. Тијани Пејић током избора специјализације, водиља је била жеља за свеобухватним обимом знања.
- Породични љекар је прва особа којој се пацијент обрати када има неки здравствени проблем, такорећи, први контакт са здравственим системом, неко коме пацијент прво окаже повјерење - каже Пејић, специјализант породичне медицине.
Највећи број младих љекара одлучује се за специјализацију у секундарном сектору. Највећем Дому здравља у Српској недостаје породичних љекара. Ни након два конкурса радна мјеста у бањалучком Дому здравља нису попуњена.
- Ми у 2024. години имамо проблем јер ће нам из установе отићи девет доктора, седам у старосну пензију, а два доктора у друге здравствене установе. То значи да ће 18.000 грађана Бањалуке остати без свог породичног љекара - истиче Невена Тодоровић, директорка Дома здравља Бањалука.
У Дому здравља Бијељина ситуација је повољнија, али ни тамо прогнозе нису обећавајуће.
- Међутим, ми увијек имамо проблем са тим што имамо кадар који одлази у пензију и имамо доста колегиица које су на боловању - истиче Бојана Палексић Докић, начелнца Службе породичне медицине Бијељина.
У овом тренутку, на специјализацији породичне медицине у Српској је око 30 доктора, а за потребе становништва потребно је 700 тимова породичне медицине.
- Ми смо предложили да, што до сада није био случај, да доктори породичне медицине могу да добију и одређене субспецијализације - наводи Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета Бањалука.
Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи истакао је да они морају да заинтересују дјецу.
- Друга ствар ми кроз наше курикулуме форсирамо породичну медицину - наводи Бокоњић.
Намјера ресорног министарства је да новим законима у здравств, унаприједи систем а пажња је на примарној здравствено заштити.
Све већи дефицит породичних љекара постао је и регионални проблем.
- У Словенији има око 1000 тимова лекара породичне медицине и исто тако имамо потребу за додатним лекарима само је интерес за ту струку из године у годину све већи, тако да смо оптимистични да ћемо и то средити - Игор Шваб, декан Медицинског факулета у Љубљани.
Системско рјешење, истичу стручњаци, подразумијева ангажованост свих институција у оквиру здравственог система.