X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
13/07/2018 |  18:33 ⇒ 14/07/2018 | 10:14 | Аутор: СРНА

Којић: За Српску споран дио који се односи на признавање пресуда

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић истакао је да је за Републику Српску у Декларацији о ратним злочинима остао споран дио који се односи на признавање пресуда домаћих и међународних правосудних институција које се односе на кривична дјела ратног злочина, јер то дугорочно може да нанесе штету Српској и њеним грађанима.
Милорад Којић - Фото: СРНА
Милорад КојићФото: СРНА

Којић је истакао да су српски представници у институцијама БиХ требали из Декларације о ратним злочинима да избаце дио који се односи на признавање пресуда домаћих и међународних правосудних институција које се односе на кривична дјела ратног злочина, на исти начин као што су избацили дио који се односи на симболе.

Он је изразио чуђење да су српски представници у заједничким институцијама БиХ дозволили потписивање Декларације и поред тога што су избацили дио који се односи на симболе.

Он је поновио да је став Републичког центра да представници институција БиХ на Самиту у Лондону нису требали да потпишу Декларацију о ратним злочинима.

"За Републику Српску у Декларацији о ратним злочинима остао је споран дио који се односи на признавање пресуда домаћих и међународних правосудних институција које се односе на кривична дјела ратног злочина, јер то дугорочно може да нанесе штету Републици Српској и грађанима који живе на територији Српске", истакао је Којић.

Према његовим ријечима, није било пресуде Међународног суда правде у смислу одговорности Србије за злочине у Сребреници, а потписивањем овакве Декларације Срби и Република Српска су сами себи наметнули колективну одговорност.

Којић је подсјетио да је и у оснивачким актима Хашког трибунала, као и Суда и Тужилаштва БиХ јасно назначено да они искључиво суде појединцима, а никако колективитетима и државама.

Према његовим ријечима, то значи да не постоји никаква потреба да државе признају пресуде које су засноване на индивидуалној одговорности, јер се признавањем тих пресуда кроз ову декларацију намеће питање колективне одговорности.

"Знајући како су текли процеси, односно селективан рад свих правосудних институција почев од Хашког трибунала и правосудних институција на нивоу БиХ знамо да имају изречене пресуде Србима за, како они кажу, 'геноцид', иако сматрам да та квалификација не одговора чињеничном стању ствари шта се тамо десило, да су Срби осуђивани за злочин против човјечности", појаснио је Којић.

Он напомиње да би то значило да ми као колективитет и као Република Српска признајемо да смо колективно одговорни за поменута кривична дјела, што дефинитивно није добро.

Којић је истакао да сумњу отвара управо то што Британци стоје иза ове декларације и подсјетио на покушај наметања резолуције о Сребреници која је спријечена захваљујући руском вету.

Он је рекао да је из наведених разлога, Републички центар дао негативно мишљење на Декларацију о ратним злочинима.

Којић је додао да су неке сугестије Републичког центра и уважене, као што су оне које се односе на симболе и оквирни план за рјешавање питања тражења несталих лица на који је Републички центар, такође, дао негативно мишљење.

Предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић прије је три дана на самиту у Лондону потписао је Декларацију о ратним злочинима, према овлаштењима Предсједништва БиХ.

Из кабинета члана Предсједништва БиХ из Републике Српске тврде да су "првобитни текстови декларација мијењани све док нису испоштовани захтјеви свих земаља учесница, укључујући и ставове из Републике Српске".

"У Декларацији о ратним злочинима избрисан је дио у вези са симболима, што је била сугестија Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица", наглашава се у саопштењу.

У саопштењу из кабинета српског члана Предсједништва БиХ није наведено зашто није уважено мишљење Републичког центра које је уз образложење изричито нагласило да није сагласно са дијеловима Декларације о ратним злочинима.