Албанија отворила архиву тајне полиције Енвера Хоџе
У архиву "злогласне тајне полиције" налазе се милиони страница докумената и на десетине хиљада досијеа.
Како наводи Јутарњи лист, "оставштина дикатуре Енвера Хоџе", који је четири деценије, до смрти 1985. године, владао Албанијом, "и даље трује албанску политику".
"То би требало искоријенити зло које и даље трује албанско друштво. Као уклањање апсцеса, болна, али неизбјежна хируршка операција", оцјењује албански писац Исмаил Кадаре.
За вријеме Хоџине владавине, више од 100.000 људи завршило је у радним логорима, 20.000 у затворима, а око 6.000 их је убијено или је нестало.
У децембру 2016. године основано је независно тијело задужено да кроз архиву води оне који желе да истраже судбину својих вољених или испитају нечију туђу.
Тијело је, такође, овлашћено за издавање "потврда о несарадњи" с комунистицким режимом, што је данас услов за било коју јавну дужност.
Ипак, докази о сарадњи са Сигуримијем су врло ријетки - у 26 година од пада комунизма само су двојица политичара јавно признала сарадњу са Сигуримијем, а поједини политичари с нижих позиција дискретно су се повукли из јавног живота пошто се против њих повела кампања тог типа.
Међутим, упркос отварању архива Сигуримија, многа ће питања вјероватно остати без одговора, оцјењује Jutarnji.hr.
"Много докумената је уништено у транзицији, али и послије", рекао је бивши директор архива Министарства унутрашњих послова Кастриот Дервиши.
Он је додао да истину неће бити лако установити, али да је важно до ње доћи како би се открили сви апекти, сматра он, једног од најрепресивнијих режима 20. вијека.