Није сваки ратни злочин геноцид - резолуцијом о Сребреници злоупотребљен појам (ВИДЕО)
Предсједник Србије Александар Вучић одредиће ко ће у име Србије изнијети ставове на тој сједници.
У међувремену, Српска и Србија улажу напоре да у Њујорку не дође до усвајања Резолуције о Сребреници.
Само одгађање гласања о овом документу у Генералној скупштини и то два пута, велики је успјех српске дипломатије.
Ванредна сједница Савјета безбједности биће одржана посљедњег дана априла, а редовна у мају - обје о ситуцији у БиХ. На овој првој, која се одржава на захтјев Русије, обратиће се српски члан Предсједништва БиХ.
- Српски члан Предсједништва није затражила визу, јер је прекратко вријеме за прописани рок, а датум одржавања сједнице до синоћ није био познат. Због тога ће се српски члан Предсједништва на сједници обратити путем видео-линка - речено је из Кабинета српског члана.
Cvijanović se obraća video-linkom na vanrednoj sjednici Savjeta bezbjednosti 30. aprila #RTRS #RTRSvijesti https://t.co/Cj5iQ4ucmi
— RTRS vijesti (@RTRSvijesti) April 28, 2024
Док год је БиХ тема Савјета безбједности, према члану 12. Повеље Уједињених нација, не може бити тема и у Генералној скупштини. На то је, између осталог, Србија у протеклим данима указивала шефовима држава који имају право гласа о резолуцији о Сребреници.
- Многи би вољели да то и не буде на дневном реду. Чак и они који су коспонзорисали ову резолуцију се налазе у незгодном положају, како да се изјасне. И са ким год смо разговарали, постоји велика нелагода због резолуције, што је доказ да је то један непромишљени гест који има друге скривене намјере, које су очигледне. Те су намјере притисак на Србију - каже министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
Добар дио свијета схватио је политичку позадину и инструментализацију резолуције о Сребреници, истиче политиколог Војислав Савић. Напомиње да је једна исламска земља, блиска Бошњацима, поднијела адмандмане да се осуде сви злочини у Првом и Другом свјетском рату и они који се дешавају данас.
- Не може се Сребреница узети sui generis случај, изоловати и да се српски народ узме као једини народ који је направио неки злочин у новијој историји. Ако ти амандмани буду одбијени, а вјероватно ће бити, онда се повлачи питање да ли ће исламске земље подржати ову резолуцију на шта и рачунају у Сарајеву - каже Савић.
Резолуција о Сребреници неутемељена је, нереална и опасна, истиче за РТРС историчар Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији од 1992. до 1995. године. На другој страни, каже, извјештај који је урадила Комисија заснован је на научним и историјским чињеницама. Двије године, десет стручњака, потпуно независно, сачинило је извјештај.
- Догађаји који су се догодили у Сребреници у јулу 1995. уопште нису били геноцидни. Био је злочин, али није био геноцид - јасан је Грајф.
Један од највећих свјетских стручњака за Холокауст, директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф изјавио је да резолуцију о Сребреници не треба подржати, јер би, како је навео, означавање Сребренице као геноцида додатно ослабило сам значај тог појма који служи као важно упозорење човјечанству о опасностима ратова и сукоба.
- Није сваки ратни злочин геноцид. Поред осталог, Срби у Сребреници поштедјели су све жене и дјецу. Да су Срби имали намjеру да почине геноцид, побили би све босанске муслимане окупљене у Сребреници - рекао је Зуроф.
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да су Бошњаци покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али над Србима.
- Тај појам геноцид како га они нуде је као празан коверат, а не знате шта се унутра налази. Вјерујте, сваку ставку, име, бројку, ако смију, а не смију ништа да помену да је доказ геноцида, ми обарамо. Ми смо сачували цивиле до посљедњег - каже Иваннишевић.
Иванишевић подсјећа да је меморандум на 132 стране о убијеним Србима у Сребреници, Братунцу, Милићима и Скеланима са именима страдалих, али и именима њихових убица, предат УН у јуну 1993. године, али су административци Савјета безбједности тај документ склањали. На документа о муслиманским жртвама додавали су, тврди, и неколико нула.