latinica  ћирилица
16/04/2024 |  07:22 ⇒ 10:04 | Аутор: ТАНЈУГ

Парламентарна скупштина Савјета Европе - на дневном реду пријем тзв. Косова

Парламентарна скупштина Савјета Европе (ПС СЕ) наставиће прољећно засједање, на коме ће се данас разматрати препорука за пријем тзв. Косова у Савјет Европе, а за усвајање приједлога потребно је да гласа двије трећине присутних посланика.
Парламентарна скупштина Савјета Европе (Фото: EPA-EFE/PATRICK SEEGER) -
Парламентарна скупштина Савјета Европе (Фото: EPA-EFE/PATRICK SEEGER)

Расправа о тачки дневног реда под називом "Захтјев Косова за чланство у Савјету Европе" на пленарној сједници треба да почне у 16:30 часова, а извјештај ће презентовати извјестилац ПС СЕ за пријем тзв. Косова Дора Бакојани.

Коначну одлуку о пријему тзв. Косова у Савјет Европе треба да донесе Комитет министара на сједници која би требало да буде одржана од 16. до 17. маја у Стразбуру.

Предсједник Србије Александар Вучић рекао је јуче да је та сједница била заказана за 11. мај, али да ће највјероватније бити одржана 16. маја, уколико не дође, како је рекао, до одређених помјерања.

Он је изразио увјерење да ипак постоји шанса да се, захваљујући француском залагању размисли о одлагању и о неким другим стварима, као и да је Србија послала много званичних писама и објашњења на различите адресе.

Српска делегација у Парламентарној скупштини Савјета Европе (ПС СЕ) поднијела је 10 амандмана на текст препоруке за пријем тзв. Косова у Савјет Европе (СЕ), а једним од њих тражи се одлагање одлуке о захтјеву Приштине за чланство.

У тексту, у који је Танјуг имао увид, амандманом под бројем девет се предлаже да Скупштина препоручи Комитету министара СЕ да одложи одлуку о захтјеву за чланство док Савјет безбједности Уједињених нација (СБ УН), како се наводи, "не утврди или одобри статус Косова и Метохије".

Поред осталог, српска делегација је тражила и да се предложени текст измијени тако да оснивање ЗСО буде предуслов за наставак процеса разматрања апликације тзв. Косова, а не пост-приступна обавеза како стоји у препоруци.

Шефица српске делегације у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља објаснила је раније да у ПС СЕ не влада принцип "једна земља - један глас", већ је делегацији сваке државе, пропорционално њеном броју становника, додијељен број чланова.

Највише представника које једна држава може да има је 18, а најмање два. У скупштини има 306 посланика, чланова националних парламената држава чланица, плус 306 заменика који немају право да гласају.

Против чланства тзв. Косова у Савјету Европе гласаће Мађарска, потврдио је раније, шеф дипломатије те земље, Петер Сијарто, а и Министарство спољних послова Шпаније потврдило је да ће та земља бити против.

Тзв. Косово је кандидатуру за чланство поднијело прије две године, а прихваћена је на сједници априла прошле године када ју је подржало 33 од укупно 46 држава чланица СЕ, седам земаља било је против, пет уздржано, једна није гласала.

ПС СЕ је парламентарни огранак Савјета Европе, међународне организације коју чини 46 земаља, а чији је основни циљ заштита људских права, демократије и владавине права.

ПС СЕ је један од два статутарна тијела Савјета Европе, заједно са Комитетом министара, извршним телом које представљају владе држава чланица.

Док у Комитету министара свака држава чланица има један глас, у Парламентарној скупштини број представника, а самим тим и гласова, одређује величина земље.

ПС СЕ засједа четири пута годишње на једнонедјељним пленарним засједањима у Стразбуру, а прва сједница одржана је 10. августа 1949. године.