X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
31/05/2018 |  09:13 | Аутор: Б92

Научници пронашли начин да учине хемотерапију успјешнијом

Већина живих организама: људи, животиња, биљака, гљивица, па чак и неке врсте бактерија, имају унутрашњи циркадијални сат који управља биохемијским, физиолошким и бихевиоралним функцијама током 24 сата.
Научници пронашли начин да учине хемотерапију успјешнијом(Фото:Thinkstock/илустрација) -
Научници пронашли начин да учине хемотерапију успјешнијом(Фото:Thinkstock/илустрација)

Тај сат регулише сан, ходање, нивое хормона, тјелесну температуру, откуцаје срца и притисак, као и стотине других фактора. Научници из Санкар лабораторије са Универзитета Сјеверне Каролине утврдили су да неки лијекови боље дјелују у различито доба дана, пише The Conversation.

Њихова лабораторија проучава како циркадијални ритам утиче на обнављање ћелијске ДНК, процес у коме група ензима путује кроз ДНК поправљајући оштећења које настају усљед ултраљубичастог зрачења и хемијских материја које мијењају ДНК.

Без тих важних ензима, наше ћелије би акумулирале мутације ДНК што може да доведе до карцинома и других болести.

Разумијевање повезаности тјелесног ритма и опоравка ДНК је важно, јер је све више доказа да је циркадијални ритам, који лоше функционише, повезан са гојазношћу и епилепсијом, несаницом и сезонским афективним поремећајима.

Лабораторија Санкар је истраживала како циркадијални ритам утиче на обнављање ДНК током давања лијека против карцинома - цисплатина. Цисплатином се лијечи већи броја врста карцинома чврстог ткива, карцином тестиса, јајника, плућа и дојке. Лијек убија карцином оштећујући ДНК канцерогених ћелија. Нужно, исто тако, оштећује и ДНК здравих ћелија, проузрокујући озбиљне нуспојаве које често тјерају љекаре да промјене начин лијечења.

Оштећења ДНК и здравих и болесних ћелија, проузрокована лијеком, се обнављају. Успјешно лијечење захтјева циљање канцерогених ћелија, да би им се оштетио ДНК онда када су болесне ћелије најмање способне за репарацију, а да се што више поштеди здраво ткиво.

Стратегија је да се лијек даје у одређено вријеме и потом се посматра шта се догађа, у покушају да се установи у које вријеме пацијент има највише користи од лијека уз најмање попратних ефеката. Ови експерименти нису били посебно успјешни, пошто избор времена није био заснован на ономе што се догађа унутар ћелије, преноси Телеграм.

Тим Санкар лабораторије пратио је шта се догађа у бубрезима и јетри мишева који су примали цисплатин током 24 сата.

Открили су који ген, узрочник карцинома, односно ген за превенцију карцинома, се репарира у које доба дана. Установили су да је најбоље вријеме за давање хемотерапије онда када здраве ћелије могу поново ефикасно да изграде ДНК, а када се ћелије тумора слабо опорављају.

Научници се надају да ће ово откриће на лабораторијским мишевима моћи да се преслика на људе и да се тако утврди оптимално вријеме давања хемотерапије. Поступак синхронизације узимања лијека са циркадијалним ритмом канцерогених ћелија назван је хронохемотерапија.

Научници вјерују да би се, уз овакав ефикаснији третман са персонализиованим биолошким сатом, поправио проценат преживљавања људи обољелих од карцинома.