Још пет година наде за правду српским жртвама (ВИДЕО)
Стратегијом је предвиђена контрола и дисциплинска одговорност тужилаца који не раде предано на предметима ратних злочина. Очекује се да владе ентитета и Дисктрикта Брчко дају мишљење на ревидирану Стратегију која је уз подршку Високог судског и тужилачког савјета БиХ већ упућена Савјету министара и Парламентарној скупштини БиХ на разматрање и евентуално усвајање.
Од завршетка рата у БиХ прошле су скоро 23 године, жртве и злочинци биолошки нестају, а сјећања блиједе. Ипак, новом Стратегијом продужен је рок за процесуирање ратних злочина до 2023. године. Тужилаштво и Суд БиХ нису испоштовали рокове у претходној, па зашто би вјеровали у нову Стратегију - питају разочаране српске жртве.
Предсједник Удружења несталих Срба сарајевско-романијске регије Милан Мандић увјерен је да нема разлога да им се вјерује да ће у тих пет година бити пронађени и процесуирани починиоци злочина.
- Ово су глупости што причају да ће до 2023. године осудити све ратне злочинце и пронаћи нестале. Ма, коме причају? Колико је прошло од рата? Шта су урадили за нестале, поготово нестале Србе? Врло мало, скоро ништа - истиче Мандић.
Ни Божица Раилић- Живковић, предсјеница Удружења жене жртве рата Републике Српске, не вјерује да ће бити испоштован рок.
- Можда главни тужилац и поједини тужиоци и нешто покушавају, али док год не видим резултате ништа не вјерујем. Тамо се политика дубоко уплела - сматра она.
У погледу рокова за процесуирање најтежих ратних злочина, претходна стратегија остала је мртво слово на папиру. Тужилаштво БиХ бавило се мање сложеним случајевима, одбијали су да уступе предмете ентитетским тужилаштвима, а није било ни санкција за тужиоце који су годинама у ладицама држали предмете ратних злочина над Србима.
- Оно што је у новој стратегији дефинисано, имајући у виду лоша искуства претходне, јесте да је успостављен систем контроле и прописано кажњавање за непровођење стратешких циљева и мјера и закључака Надзорног тијела - рекао је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.
Као посљедице вишегодишњег нерада у Тужилаштву БиХ, акумулирало се 560 неријешених предмета ратних злочина, у којима је наведено 4.500 познатих починилаца. Стратегијом је предвиђено да се 200 предмета уступи ентитетским правосуђима, а Тужилаштву БиХ би остали најсложенији који би уз посебне мјере контроле и кажњавања, требало да буду покренути и завршени до 2023. године.
- У оквиру тих 360 најсложенијих предмета који ће остати, правиће се приоритети, да морају бити процесуирани предмети са највећим посљедицама и високопозиционираним, да ли политичким или војним или полицијским функционерима из тог периода - рекао је Којић.
А остали су најтежи ратни злочини над Србима у Подрињу, бихаћкој крајини, Мркоњић Граду, Сарајеву и другдје. Наду да би коначно могли бити процесуирани буди чињеница да се у Надзорном тијелу за провођење Стратегије, налазе и два члана из Републике Српске.