Тегелтија: Највише се ради на борби против корупције и организованог криминала (ВИДЕО)
То, рекао је он, не значи да је правосуђе у БиХ лоше, већ да је степен толеранције на грешке много мањи, те да и ВСТС може направити неки "лош избор".
Наводећи да у БиХ има 1.700 носилаца правосудних институција, Тегелтија је истакао да и мали проценат оних који су лоши може да "контаминира" цијели правосудни систем.
Отварајући заједничку конференцију предсједника судова и главних тужилаца у БиХ, Тегелтија је нагласио да је у БиХ лош животни стандард, тешка економска ситуација и велики степен корупције, а ВСТС је ту да буде најважнија покретачка снага за цијело друштво, да би се изборило са неким од ових проблема.
"На основу стратегије на нивоу БиХ за борбу против корупције 2015-2019. године и Акционог плана за спровођење ове стратегије, ВСТС је у јулу прошле године усвојио смјернице за израду и спровођење плана интегритета у правосудним институцијама БиХ", рекао је Тегелтија и напоменуо да ће у овој години приритет ВСТС-а бити примјена тог документа.
Према његовим ријечима, ријеч је о интерном антикорупционом документу, у коме је садржан преглед идентификационих ризика, те скуп мјера правне и практичне природе којима се спречавају и отклањају могућности за настанак и развој различитих коруптивних и неетичних понашања у оквиру цјелокупног функционисања правосудних институција.
Он је рекао да су усвојене смјернице за спречавање сукоба интереса у правосудним институцијама БиХ, те додао да су актуелна тема Савјета и имовински картони носилаца правосудних функција, односно њихова транспарентност.
Према његовим ријечима, именовање носилаца правосудних институција је област у којој је Савјет урадио пуно, али недовољно, јер постоји проблем у вези са начином напредовања судија и тужилаца на више позиције.
Говорећи о рјешавању заосталих неријешених предмета, Теглетија је истакао да је на том пољу постигнуто много, јер у БиХ, како је рекао, више нема предмета који су старији од пет година, а остали проблеми се односе на комуналне предмете.
Он је рекао да је ефикасност тужилаштва у БиХ у прошлој години порасла, са изузетком предмета који се односе на ратне злочине, те корупцију и организовани криминал.
Према истраживању које је спроведено, Тегелтија је рекао да су у посљедњих пет година подигнуте 84 оптужнице притив највиших представника законодавне и извршне власти у БиХ, од чега се 18 односи на оптужнице поднесене против министара, једна се односи на премијера, те 13 на градоначелнике.
Он је рекао да је донесено 39 пресуда, од којих су више од 80 одсто осуђујуће, а у већини су ефективне, а не условне казне, што показује да не постоји тренд избјегавања оптуживања највећих носилаца извршне и законодавне власти.
Према његовим ријечима, проблем је што не постоје даље посљедице тих поступака, односно што се ти људи и даље појављују на изборним листама и у органима законодавне и извршне власти, чак и ако су осуђени и одлежали своју казну.
Тегелтија је додао да развлачење поступака годинама доводи до перцепције у јавности да правосудни органи ништа не раде, да нешто крију, те да постоји нека завјера.
Извор: Срна