И. Сарајево: Богословски скуп посвећен Светом Јовану Златоустом

Основни циљ овог симпозијума је актуелизација мисли и дјела једног од највећих, ако не и највећег хришћанског проповједника и цариградског патријарха Светог Јована Златоустог.

Човјек који је трајно обиљежио православну вјеру, цркву, оно што јесмо данас – дјело Светог Јована Златоустог чија је реторска сила била неупоредива ни са ким прије, али, како истичу учесници скупа, ни послије њега, и данас је непресушан извор истраживања.

"Човјек који је у себи објединио жељу да на практичан начин буде пастир и у Антиохији гдје је био свештеник и у Цариграду гдје је био епископ, да преобрази друштво што је данас, нажалост, заборављено", истакао је Дарко Ђого, декан Богословског факултета у Фочи

Практично, све што је написао овај велики говорник, теолог, страдалник који се непоколебљиво борио за права подређених и много бринуо за најсиромашније, и те како је примјењиво и данас.

"Знало се десити да са својим студентима читам шест књига о свештенству Светог Јована Златоустог и да их питам да ли знате када је написан овај текст. Сви су одговарали је ово текст написан у данашњици, а заправо, је написан негдје око 380 и неке године. Можда то најбоље говори колико је заправо Свети Јован Златоусти актуелан и данас", нагласио је Данијел Буда са румунског Православног богословског факултета “Андреј Шагуна“.

Иако је симпозијум окупио еминентне стручњаке практично из цијелог свијета, неки су ипак били спријечени да дођу.

"Мада је било предвиђено да с нама буду и један епископ из Сирије и један из Македоније, политички разлози или забрана од стране власти су спријечили њихов долазак. То нам на неки начин говори колико заправо неке околности које нам се чине можда савременим су заправо старе 1.700 година. Свети Јован Златоусти је такође био прогоњен човјек", нагласио је Ђого.

Кроз шест сесија о дјелу Светог Јована Златоустог из теолошке, филолошке, реторичке, али и из перспективе класичних наука, намјера овог скупа, истичу наши саговорници, јесте и да се покаже да свети оци нису говорили само за некакву удаљену прошлост, него и за обичног вјерника данас.

Организатори су Митрополија дабробосанска и фочански Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, а на симпозијуму биће представљено 20-ак научних радова.