latinica  ћирилица
18/10/2018 |  16:29 ⇒ 20:04 | Аутор: РТРС

Мигрантска криза не јењава

Мигрантска криза у БиХ не јењава. У западнокрајишким општинама забринути су за своју безбједност. Апелују на надлежне да прије зиме пронађу рјешење за новонасталу ситуацију која се из дана у дан погоршава. Наша екипа истражила је и како изгледа пут миграната од матичних земаља ка земљама западне Европе.

Све је боље од сталног страховања за голи живот! Овако разговор почиње Санолах из Авганистана. Деветнаестогодишњи студент информатике из Џалалабада, због свакодневног терора талибана, одлучио је да остави све иза себе и, како каже, крене ка сигурности коју пружа западна Европа.

Из Авганистана је прешао у Иран, а затим у Турску, одакле га је пут преко Грчке, Македоније и Србије довео до Босне. За годину и по дана, са групом од 45 људи, прешао је 6.000 километара. Углавном пјешице.

"Путовање је било веома тешко. Имали смо много проблема. Пробијали смо се кроз прашуме, пуне дивљих животиња. На неким мјестима морали смо прећи и преко великих ријека. Нисмо имали чамце, па смо пливали", прича Санолах.

Санолах је стао у Бихаћу. Док чека прилику да илегално пређе границу са Хрватском и домогне се Италије, која му је крајњи циљ, смјештен је у Ђачком дому "Борићи". Спава напољу, у шатору од два квадратна метра, који дијели са још три мигранта. Све је извјесније да ће овдје провести зиму – у условима недостојним човјека.

"Видите да у зградама нема соба, прозора, нити нормалног туша. Прије седам дана покушао сам да се истуширам, али нисам могао, јер није било топле воде", каже он.

Санолахову судбину дијели још око хиљаду миграната, смјештених у, и око бихаћког Ђачког дома. О њима брину Интернационална организација за миграције и локални Црвени крст.

"Добијају све услуге које Црвени крст заједно са ИОМ-ом обезбјеђује, а то су 2.500 оброка дневно, доручак, ручак и вечера. Црвени крст спрема и доноси оброке на лице мјеста", истиче секретар Црвеног крста Бихаћ Селам Миџић.

Ипак, са мигрантима су у Унско-сански кантон стигли и проблеми. Један од највећих су међусобни сукоби разних етничких група, а забиљежено је 47 кривичних дјела која су починили мигранти.

"Ради се о оним најтежим – убиство, покушај убиства, силовање, крађе, тешке крађе", каже портпаролка МУП-а УСК Снежана Галић.

Док градске улице врве од избјеглица, становништво дане проводи у страху.

Тражиоци азила и мигрантске породице са дјецом смјештене су у хотел Седра код Цазина. Међутим, ситуација је и даље најкритичнија у Великој Кладуши, гдје око 400 миграната све хладније дане и даље проводи у импровизованом шаторском насељу Трнови. Из Црвеног крста апелују на надлежне да се нешто хитно предузме прије зиме.

"Стварно стање у којем се ми налазимо је крајње драматично, ја још једном апелујем – људи, учинимо корак док имамо времена", наглашава предсједник Црвеног крста УСК-а Хусеин Кличић.

У БиХ су од почетка године ушла 18.624 мигранта. 17.520 изразило је намјеру за азил, док је захтјев за азил поднијело њих 1.304. Иако је већини њих крајњи циљ западна Европа, због немогућности преласка границе са Хрватском, извјесно је да ће зиму дочекати у БиХ.