latinica  ћирилица
25/09/2018 |  17:47 ⇒ 18:33 | Аутор: СРНА

СМ БиХ: Усвојен Стратешки оквир за реформу јавне управе до 2022. године

Савјет министара усвојио је данас Стратешки оквир за реформу јавне управе у БиХ од 2018. до 2022. године, уз прихваћену корекцију Министарства финансија и трезора с циљем ефикаснијег кориштења финансијских средстава.
Савјет министара - Фото: РТРС
Савјет министараФото: РТРС

Овим је испуњен још један циљ из ревидираног Акционог плана за реализацију реформске агенде, саопштено је из Савјета министара.

Усвајање Стратешког оквира за реформу јавне управе је обавеза проистекла из процеса придруживања у оквиру којег је Европска комисија, путем стратегије проширења и извјештаја о напретку БиХ, нагласила потребу усвајања стратегије БиХ реформе јавне управе.

Стратешки оквир је заснован на кључним принципима јавне управе које је развила СИГМА на захтјев Европске комисије.

Овај стратешки документ дефинише циљеве Савјета министара, влада ентитета и Брчко дистрикта у области реформе јавне управе.

На овај начин жели се успоставити рационалнија, кохерентнија, ефикаснија и одговорнија јавна управа на сваком нивоу управне власти.

Канцеларија координатора за реформу јавне управе ће Савјету министара у року, не дужем од шест мјесеци, доставити Акциони план за спровођење ове стратегије, наведено је у саопштењу.

Савјет министара утврдио је и Приједлог анекса пет споразума закљученог између БиХ и Норвешке о финансирању пројеката у корист правосуђа и/или судова и тужилаштава у БиХ.

Анекс пет Споразума предвиђа обезбјеђивање додатних финансијских средстава неопходних за реализацију планираних пројектних активности с циљем унапређења квалитета правосуђа у БиХ.

С циљем реализације пројекта "Унапређење квалитета правосуђа", Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ је припремио Анекс пет на раније закључени споразум између БиХ и Норвешке, чиме се стварају предуслови за наставак пројекта и даље јачање рада судова и ВСТС у БиХ.

Пројекат "Унапређење квалитета правосуђа" биће спроведен путем трилатералне сарадње са судском администрацијом Норвешке и судским савјетом Холандије и у сарадњи са циљаним судовима у БиХ.

Приједлог анекса биће достављен Предсједништву БиХ у даљу процедуру, а за потписника БиХ предложен је предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

Савјет министара прихватио је приједлог Министарства цивилних послова да БиХ на 58. Венецијанском бијеналу савремене умјетности 2019. године представља пројект под називом "Зеница-трилогија" умјетнице Данице Дакић.

Министарство цивилних послова, путем Министарства иностраних послова, упутиће писмо управи Венецијанског бијенала, те исказати интерес за учешће БиХ на Венецијанском бијеналу савремене умјетности 2019. године, које ће финансијски подржати и Савјет министара.

У активности представљања БиХ на Венецијанском бијеналу у пуном капацитету биће укључена Амбасада БиХ у Италији.

Бијенале у Венецији најстарија је и најпрестижнија међународна изложба савремене умјетности у свијету која се одржава сваке друге године.

Пропао и други покушај ОБА да повећа трошкове репрезентације

Савјет министара други је пут са дневног реда скинуо иницијативу Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ за измјену Правилника о кориштењу средстава репрезентације којим се предвиђа повећање трошкова репрезентације за руководство Агенције на 120.000 КМ.

Из докумената који су у посједу Срне, а које је потписао директор ОБА Осман Мехмедагић, види се да је он Савјету министара поднио иницијативу за доношење правилника о измјенама и допунама Правилника о кориштењу средстава за репрезентацију.

Овај Мехмедагићев приједлог претходно је подржао и Извршни обавјештајни одбор закључком донесеним на сједници одржаној 18. јула, који је, такође, у посједу Срне. На челу тог одбора је предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић.

"Доношењем тог правилника ОБА би било одобрено повећање средстава за репрезентацију са садашњих 60.000 КМ на 120.000 КМ. Важећим Правилником Агенцији је одобрено 60.000 КМ за потребе репрезентације на годишњем нивоу, што се показало као недовољно за трошкове међународне сарадње ОБА", написао је Мехмедагић у иницијативи.

Мехмедагић то правда "растућим трендом сарадње" који је, како наводи, "показао да је износ од 60.000 КМ недовољан за финансирање контаката руководства ОБА и Канцеларије за сарадњу са партнерским службама, међународним организацијама, те домаћим службама и институцијама".

Он наводи да се "у условима глобализације, тероризма, организованог криминала и других врста пријетњи сарадња намеће као потреба у остваривању безбједносне политике сваке појединачне земље, па тако и БиХ".

"Како се сарадња одвија по принципу реципроцитета, ОБА самим тим преузима на себе одређене трошкове при реализацији тих активности /хотелски смјештај, трошкови путовања, израда материјала за састанке, угоститељске услуге.../", тврди Мехмедагић.

Директор ОБА је чак навео и да "ОБА при томе строго води рачуна о рационализацији трошкова", али да, како је написао, "повећана међународна активност условљена повећаним бројем пријетњи и изазова подразумијева сарадњу са све већим бројем партнера, што доводи до повећаних трошкова ОБА".

Правилником о кориштењу средстава за репрезентацију и до сада је било одређено да ОБА од свих агенција БиХ има највећи буџет за репрезентацију у износу од 60.000 КМ.

Према том правилнику, Дирекција за координацију полицијских тијела, Агенција за истраге и заштиту, Гранична полиција и Управа за индиректно порезивање БиХ за репрезентацију на располагању имају по 35.000 КМ.

Највеће годишње репрезентације имају Министарство иностраних послова 500.000 КМ, Министарство одбране са Оружаним снагама 330.000 КМ и Предсједништво БиХ 150.000 КМ.

Ова иницијатива први пут скинута је са дневног реда Савјета министра 11. септембра.

Смањен број миграната, наставља се појачан надзор границе

Савјет министара упознат је о информацији Министарства безбједности у области миграција у БиХ у вези са повећаним приливом миграната, при чему је наглашено да је смањен њихов број, да се наставља појачан надзор границе БиХ и активности за смјештај миграната.

У информацији се наводи да је Служби за послове са странцима од 1. јануара до 23. септембра пријављено 15.116 илегалних миграната, а да је намјеру за азил изразило њих 14.101, док су захтјев за азил поднијела 1.103 мигранта.

Највише миграната дошло је из Пакистана 5.163, из Ирана 2.196, Сирије 2.088, Авганистана 1.480 и Ирака 1.369.

На приједлог Министарства за људска права и избјеглице, усвојен је Оквирни акциони план о образовним потребама Рома/Ромкиња у БиХ за период од 2018. до 2022. године којим су дефинисана три циља и 15 мјера којима се жели постићи увођење ромског језика у наставу у БиХ, те унаприједити процес упознавања са ромском историјом и културом.

Одлучено да Министарство цивилних послова, Министарство за људска права и избјеглице и Министарство иностраних послова БиХ интензивирају активности на унапређењу допунског образовања дјеце исељеника из БиХ у иностранству.

Министарство иностраних послова ће успоставити регистар допунских школа у иностранству и о преузетим активностима информисати Савјет министара у наредних 60 дана.

Савјет министара утврдио је и упутиће Парламентарној скупштини БиХ на усвајање приједлог одлуке о оснивању ад хок комисије Парламентарне скупштине за спровођење поступка именовања Савјета Регулаторне агенције за комуникације /РАК/ БиХ.

Комисија броји шест чланова, и то по једног представника Представничког дома и Дома народа парламента БиХ, Министарства комуникација и транспорта, те три удружења из БиХ у овој области.

Комисија ће објавити јавни конкурс и након спроведене процедуре утврдити листу 14 најуспјешнијих кандидата коју ће доставити Савјету министара БиХ.

Савјет министара дао је сагласност за именовање мајора Хајрума Гарвина за помоћника војног аташеа САД у БиХ.