ЕУРЕПОРТЕР - Снажна Република Српска од виталног значаја за безбједност Балкана
У Босни и Херцеговини ће се избори одржати 7. октобра на којимa ће се бирати чланови Предсједништва (један Бошњак, један Хрват и један Србин) и чланови Парламентарне скупштине БиХ, као и посланици на нивоу Федерације Босне и Херцеговине и на нивоу Републике Српске. Исход је врло споран и много тога виси о концу, пише Џејмс Вилсон.
Ова крхка земља са својим системом подјеле власти успостављена је споразумом којим је прије више од 20 година окончан рат, а и даље тежи укључивању у процес проширења ЕУ којим би био обухваћен Западни Балкан. Али, заостаје за другим кандидатима који су далеко испред ње.
Земља се такође суочава са изазовима тренутних турбуленција на Балкану, као реакција на недавни споразум о размјени територије који је предложен за измјену граница између Србије и Косова и који је подржан од стране ЕУ. Сваки разговор о редефинисању граница неизбjежно доводи у питање многе друге проблеме у овом проблематичном региону.
БиХ је аплицирала за чланство у ЕУ 2016. године, а према годишњем извјештају ЕУ о њеној спремности за проширење, још увијек је у раној фази са реформом јавне управе те реформе генерално напредују споријим темпом. Међутим, неопходни су значајни напори за побољшање капацитета за борбу против тероризма, као и за унапређење сарадње са сусједним земљама по питањима управљања границом. Потребно је побољшати и усклађивање са Заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ.
У Босни и Херцеговини и даље постоје спорови у вези са буџетом, у вези сa чим Република Српска захтијева већу финансијску независност, и то не само зато што Република Српска успјешно привлачи стране инвестиције. Тhe Financial Тimes је недавно описао Републику Српску као један од 10 приоритетних региона за инвестирање у Европи. Бања Лука се позива на потпуну усаглашеност са Дејтонским споразумом како би се искористила ова предност на прави начин.
БиХ је остварила одређени напредак у економском развоју, али је још увијек у раној фази успостављања функционалне тржишне економије. Преостала кључна питања су слаба владавина права, још увијек лоше пословно окружење и фрагментована и неефикасна јавна управа.
Још важније, постоји пријетња пораста исламског екстремизма на Балкану, јер нови миграциони талас улази у Европу преко Босне. Многи људи са Блиског Истока учинили су Сарајево повољним мјестом за даљи одлазак у Њемачку и друге земље сјеверне Европе. За ову годину се процјењује да је преко 15.000 миграната ушло у Босну из Пакистана, Ирана, Авганистана и других земаља с чим се административни систем земље не може адекватно носити.
Требамо се подсјетити лекције из историје те да је, од 11 учесника у терористичком нападу 11. септембра 2001. године у Њујорку, шест људи прије тога учествовало у борбама у Босни као дио специјалног џихадског тима у оквиру муслиманских одреда у Зеници, а троје од њих су имали босанско држављанство.
У најновием извјештају о тероризму америчког Стејт департмента се наводи да је Босна и Херцеговина наставила да повећава своје антитерористичке капацитете у 2017. години, али законске рупе и благе казне остају главни изазови.
“Постоји одређена унутрашња оперативна координација, али међуљудска и међуагенцијска конфликтност и цурење информација су поткопали ефикасну сарадњу. Екстремистичка идеологија и регионалне националистичке екстремистичке групе остали су потенцијални извори тероризма у Босни и мали напредак је постигнут у рехабилитацији и дерадикализацији“, наводи се у извјештају.
Насупрот томе, извјештај америчког Стејт департмента позитивно оцјењује чињеницу да је Република Српска усвојила нови кривични закон који третира мања кривична дјела која се односе на тероризам у складу с међународним стандардима, а и укључивање страних паравојних снага се третира као кривично дјело.
Босна и даље остаје потенцијално експлозивно језгро исламског радикализма. Питање контроле раста исламског утицаја на Балкану компликује чињеница да босански муслимани тренутно немају обећавајућег лидера - садашњи лидер босанских муслимана Бакир Изетбеговић више не може бити члан Предсједништва БиХ, јер је већ служио два узастопна мандата.
Истовремено, ширење ислама на Балкану је далеко од краја, број муслиманског становништва у БиХ је 50,1%, у поређењу са ситуацијом прије 20 година, када су чинили мање од 44% становништва.
У том контексту, независна Република Српска унутар Босне и Херцеговине је апсолутно кључна за стабилност и безбједност на Западном Балкану, као одржива регионална сила која може уравнотежити пораст исламског утицаја и ширење ислама на Балкану, те дјеловати као бедем против раста тероризма.
извор: www.eureporter.co