Занатлије и даље дефицитарни

Једно од бијељинских предузећа тражило је од Фонда за запошљавање да им са евиденције незапослених упуте металског радника. За пола године, Фонд је послодавцу послао 24 радника са бироа незапослених.

Само овај податак указује да најмање 24-оро радника у Бијељини ради на црно, да се такав рад толерише и да број незапослених са евиденције даје искривљену слику о тржишту рада.

Али, ако сведемо причу на коректне раднике и послодавце, ниже се листа дефицитарних занимања, међу којима је највише занатлија из металске и грађевинске струке.

"Нама су тренутно потребна сва занимања, од помоћних радника до зидара, тесара, армирача... Ми што имамо радника, то су радници запослени за стално и нико нас није напустио. Имамо потребу за проширењем, али не можемо наћи радника", каже власник грађевинске фирме "Живановић" Драго Живановић.

То су дефицитарна занимања и у земљама Европске уније, гдје су радници много боље плаћени, па је преквалификација рјешење за већину незапослених. У Центру за образовање одраслих, највеће интересовање је за медицинског техничара.

"Упис је у току цијеле године, настава је редовна, такође је отворен конкурс за браваре, вариоце, економске техничаре и возаче моторних возила са државним испитом", рекао је секретар Центра за образовање одраслих у Бијељини Горан Полетан.

Дефицитарни су и професори демократије, њемачког, латинског и руског језика, инжењери електротехнике.

У Фонду за запошљавање напомињу да су услови рада и мале плате код значајног броја приватних послодаваца један од разлога зашто су незапослени и даље на бироу, а послодавци без квалификоване радне снаге.