Ко у БиХ страхује од стратегије за процесуирање ратних злочина?
Тегелтија је навео да га нико није званично информисао о разлозима помјерања рока за усвајање.
"Нејасно ми је зашто није усвојена са обзиром на то да је усаглашена", рекао је Тегелтија за "Политику".
Тегелтија је истакао да је постављање 2023. године, као крајњег рока за стављање тачке на судско истраживање свих ратних злочина у БиХ, најважнији стратешки циљ.
Према његовим ријечима, ништа мање није важно и то да ће, у складу са новим критеријумима за оцјену сложености предмета, један број, најмање 200, бити уступљен ентитетским правосудним институцијама што би довело до растерећења Тужилаштва БиХ.
У Тужилаштву БиХ постоји више од 550 неријешених предмета ратних злочина у којима је именовано око 4.500 познатих починилаца и исто толико предмета у којим починилац није познат.
У првој групи су "случајеви" тешких злочина над Србима у Подрињу, Тузли, на ширем подручју Сарајева, у Сијековцу, Бихаћкој крајини и у Мркоњић Граду.