latinica  ћирилица
20/07/2018 |  11:17 ⇒ 11:30 | Аутор: СРНА

Николић: Култура је као храна

Пјесникиња Јованка Стојчиновић Николић, добитник признања Савеза писаца Бугарске, истиче да је култура као и храна, коју свако узима према потреби и упозорава да Удружење њижевника Републике Српске и даље има неодговарајући статус.
Добој, Николић - добитник признања Савеза писаца Бугарске - Фото: СРНА
Добој, Николић - добитник признања Савеза писаца БугарскеФото: СРНА

"Зато је добро што још увијек књижевном сценом владају они који имају иза себе добра књижевна остварења и што се оглашавају многи дебитанти различитих генерација", наводи Николићева за Срну.

Њој је признање додјељено за укупно књижевно стваралаштво и допринос словенском културном и духовном јединству на Међународном фестивалу поезије "Словенски загрљај", одржаном у бугарском граду Варна прошлог мјесеца.

"Поезија се не може писати изван времена у којем човјек живи, јер само тако, свједочећи вријеме, да ли прошло или садашње, те бавећи се мишљу о будућем, човјек постаје свједоком времена", сматра Николићева.

Она упозорава да је цивилизација до неочекиване мјере напредовала, да су велике друштвене промјене оставиле печат у свим животним облицима, што, нажалост, није заобишло ни писану ријеч.

"Урушен је систем вриједности и они који би требали да утичу на његов `код` немају превише интересовања за то", оцјењује Николићева.

Она напомиње да данас књигу могу објавити сви који то желе и имају новац, без икакве селекције и увида у књижевну вриједност.

"Код нас и у региону годишње буде објављено неколико стотина пјесничких књига, а само понека наиђе на чујнији одјек у широј јавности. То довољно говори о стању књижевне сцене", констатује Николићева и оцјењује да је "тржишни притисак" на поезију, ипак, изостао.

Она сматра да су масовни медији упловили у свијест читалаца, потом електронске форме, гдје се путем друштвених мрежа нуди све и свашта, па свако преузима оно што га највише интересује, те није чудо што неписменост заузима примарно мјесто.

Према њеним ријечима, за писце је данас најпогубније што системски није ријешен њихов статус.

"Удружење књижевника Републике Српске обновљено је као насљедник Удружења писаца БиХ, још 1993. године. Од тада до данас има статус удружења", наглашава Николићева

Николићева, која је предсједавала овом удружењу, подсјећа да је надлежном министарству поднијела захтјев за добијање статуса од јавног интереса за Српску, за шта се до данас "нема слуха".

У организацији Словенске академије књижевности и умјетности, на завршеном 12. Међународном фестивалу поезије "Словенски загрљај", у Варни, Републику Српску успјешно су представили Јованка Стојчиновић Николић и Златко Јурић.

У оквиру Фестивала поезије промовисана је и нова тематска антологија поезије "Ријека и њена трећа обала", чији је састављач бугарска пјесникиња Елка Њаголова, која је и предсједник Словенске академије книжевности и умјетности.

У антологији је заступљено 146 пјесника из Јерменије, Бјелорусије, Републике Српске, Бугарске, Њемачке, Грчке, Естоније, Летоније, Литваније, Македоније, Пољске, Русије, Словачке, Словеније, Србије, Украјине, Хрватске, Црне Горе и Чешке.

Од српских пјесника заступљени су Адам Пуслојић, Бранислав Вељковић, Вера Хорват, Верољуб Вукашиновић, Душан Стојковић, Зоран Радисављевић, Јован Зивлак, Љиљана Стејић, Љубомир Симовић, Милица Јефтимијевић Лилић, те Мићо Цвијетић.

Ту су и Недељко Терзић, Радомир Андрић и Ристо Василевски, као и пјесници из Републике Српске Жељка Аврић, Јованка Стојчиновић Николић, Предраг Бјелошевић и Ранко Рисојевић.

"Словенски загрљај" је свесловенска културно-књижевна манифестација која се у Варни одржава од 2007. године, у организацији Словенске академије књижевности и умјетности којој предсједава Елка Њаголова.

Један од главних циљева рада Словенске академије јесте зближавање, афирмација и очување заједничког језичког и културног насљеђа свих словенских народа.