У Лужанима код Санког Моста дружење српских породица

Због тога се у овом мјесту у долини ријеке Сане сваке године организује дружење током ког се бивши становници сретну, обиђу огњишта и гробове предака.

Међу малобројним повратницима су супружници Кондић.

"Није баш једноставно, није баш нешто, нема пуно повратника, нема пуно обновљених кућа, слабе те донације. Има људи који би се вратили, али једноставно не могу добити донацију. У двије куће неко живи, биле су још двије, али празне су, умрли су", каже Милена Кондић, повратница у Лужане.

Радивоје Кондић, повратник у Лужане истиче да није лако, нема комшија, нема пријатеља.

Повратнички пар живи од пољопривреде, имају четири пластеника, које су, како кажу, подигли без ичије помоћи, на кредит, а производе и мед. Природне непогоде отежавају им производњу.

"Све би било добро да није прошле године, три пластеника вјетар однио. На прољеће су биле неке поплаве, али иде", прича Милена.

Већина бивших мјештана сваке године долази на традиционално окупљање у Лужане како би посјетили своју имовину, али и поново видјели родбину и пријатеље, који живе широм Републике Српске, Србије и иностранства.

"Волимо да дођемо овдје. Ту је и мој син и унучад, иако се нису родили овдје", наводи Милан Миланко из Бањалуке. 

Зачетник и један од организатора скупа у Лужанима, дванаестог по реду, је Дујо Миланко. Иако не живи у родном селу, поносан је, како каже, на свој крај и на жељу младих да наставе његовим стопама.

"Они једва чекају кад ће идућа година да родитељима кажу "хоћемо да идемо у Лужане". Значи, то је поента, да они заволе, да не забораве", рекао је Дујо Миланко из Приједора, који је и организатор скупа.

Прогнани Срби из Лужана обећали су да ће се и сљедеће године састати на истом мјесту.