Сјећање на генерала Младића - подно Трескавице одржани Дани кошевине

Стотине косаца, махом демобилисаних бораца из Источне и Старе Херцеговине, Сарајевско-романијске регије, Семберије и Крајине, евоцирали су успомене на дане када су на истом мјесту, у паузама одбрамбених борби, са својим командантом - генералом Ратком Младићем, косили траву. Уједно обиљежено је и четврт вијека формирања Гардијске бригаде Војске Републике Српске.

Оживјело је данас племенито и христољубиво Загорје! Стотине косаца у строју, баш као некада у боју! Покоје руке можда и остарјеле јесу, и снага издаје! Но вјештина остаје! А неки су, прије тачно четврт вијека, баш на Гвозну учили како да савладају влати планинске траве. Учили су од најбољег у класи, на академији, од радишног горштака и прекаљеног генерала – што је битисао увијек на старту а не на крају колоне. И у борби и у кошевини! Учили, научили, неки и на потомке пренијели! Традиције започете ратне 1993. не одричу се!

"Косили смо за потребе наше фарме, тако да три пута је више било косаца него данас. Сви у строју. Важно је рећи да није било оних који су "забушавали" наредбе генералове", каже Миодраг Сладоје.

Миро Младић тврди да нема умора.

"Ово радимо због генерала да се традиција не угаси, сад је све прешло на косачице. А ми оћемо да покажемо народу да се и даље ради часно и поштено, као што је наш генерал радио", каже Миро.

И баш као генерал Младић који се обронцима Трескавице увијек радо враћао, тако и његови борци – косци!

Пристигли данас са Романије, из Вишеграда, Рудог, Билеће и Гацка, Фоче, Добоја, Семберије, из Крајине. Међу њима и гардисти – тада тек регрутовани, махом једва пунољетни! 241 припадник Гардијске бригаде живот је положио на бранику слободе и слободне Републике Српске.

Ратни пут младих гардиста био је далеко од филмског - заштита команде у свечаним униформама. Уз раме старијих сабораца, стварали су српски коридор уз Дрину, од тада Српског Сарајева до Старе Херцеговине - преко Трнова и Рогоја; ослобађали Жепу.

Стварали Републику Српску! То канонско дјело – као нераскидива нит и даље их везује. И непобијеђени војсковођа који их је, мимо урбаних легенди, учио и чојству и јунаштву. Истовремено пркосећи лучоношама.

"И ово је посвећено њему и свим тим његовим активностима не само војничким него и оним другим активностима, које су биле усмјерене на то да се преживи у тешким условима", рекао је Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Начелница општине Калиновик Милева Комленовић истиче да је ово јединствен начин да се окупимо око јединствених циљева и идеја.

"То је једно од ријетких мјеста, ако не и једино сада, гдје је искључена политика, гдје се осјети само заједништво, љубав према Републици Српској", наводи Комленовићева.

И док је са Гвозна пут Хашког судилишта које би, под палицом свјетских моћника, ревизионистички историју да прекраја, одаслата достојанствена и громогласна порука хероју и војсковођи о незабораву – из другог смјера пристигао је завјет садашњим и свим будућим генерацијама – очувати Републику Српску, градити је у српској слози, презрети свађе и подизати што бројније потомство.

Дарко Младић, син Ратка Младића истиче да је ово за њега један мотивациони догађај, који даје снагу.

"Овај догађај шаље поруке данима прије него ово почне. Има милион питања, милион идеја како би требало да се развија овај крај", наводи Младић.

И из далеког а братског Армавира до Гвозна, које постаје култно мјесто и симбол борбе и рада – стигла је порука поштовања и незаборава за човјека међу људима и за војсковођу међу најхрабријим војницима.

Од козачке војске која његује љубав према генералу Младићу - у злату опточена икона Мајке Божије – да од сваког зла заштити генерала, његову породицу и свесрпски народ! А Гвозно пркосно и поносно остаје да чека сљедећи јули!