X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
11/06/2018 |  18:18 ⇒ 12/06/2018 | 09:02 | Аутор: РТРС

Централна евиденција несталих у БиХ без три кључна параметра?!

На централну евиденцију несталих у БиХ чека се готово осам година.

Истина је, евидентирање и верификацију података о несталим зауставили су српски представници у Институту и породице несталих. Разлог: Централна евиденција без околности нестанка, статуса несталог лица, као и националности, створио би лажну слику о страдањима у протеклом рату. Апсурдно, али СДС-ов Никола Перишић, српски члан Колегијума директора Института, постао је главни заговорник да се централна евиденција успостави и без три кључна параметра.

"Кад сахраните родитеље, то је, како кажу, по реду, а овако... Ја сам старија од брата 10 година, сестра је била старија 15, он је нама био као дијете, први пут отишао горе и погинуо", каже Коса Вукојичић, сестра убијеног припадника ВРС Жељка Кулине.

Жељко је као припадник ВРС 13. децембра 1994. заробљен на Бјелашници. Дио његових посмртних остатака, по свему судећи, моторном пилом измасакрираног тијела, породица је преузела, посредством тадашње Комисије за размјену Републике Српске, у марту 1995. године.

Осим што се не мири са тим да је сахранила обезглављено братово тијело, па и даље трага за посмртним остацима, Коса очекује и истину о његовој судбини. За истину је неопходно да уз његово име у ЦЕН-у стоји и статус ратни заробљеник, а као доказ ратног злочина важне су и околности Жељковог страдања.

"Ми не инсистирамо из простог националног разлога, већ зато да елиминишемо манипулације и спекулације које сад већ постоје. Кроз ову перцепцију, биће да су само Босанци и Херцеговци, што је једнако Бошњаци, настрадали, односно нестали", рекао је предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.

У дијелу Закона о несталим лицима БиХ, који се односи на начин прикупљања и кориштења података, нигдје стриктно није прецизирано да појединачна евиденција о несталом не може садржавати и податке на којима српске породице инсистирају.

Напротив, закон предвиђа податке о идентитету несталог лица, мјесту и околностима нестанка, као и друге информације које су важне за утврђивање идентитета и тражење несталог лица.

"Циљ Бошњака и јесте да у ЦЕН не уђу ни статус ни околности нестанка, јер би на тај начин верификовали лажну слику нестанка, морам да кажем, у Сребреници. Желе да одрже тезу "мушкарци и дјечаци", а морамо да знамо да ли су то били војници или цивили", истакао је директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић.

Док за Републички центар за истраживање рата и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Српске није прихватљива централна евиденција несталих без околности нестанка, статуса несталог лица, па и националности, Николи Перишићу као да се жури.

"Ми смо донијели одлуку на Институту, то јест Управни одбор је донио одлуку о објави ЦЕН-а. Упућен је допис Агенцији за заштиту личних података, ја очекујем њихов одговор. Истог става је и савјетодавни одбор. То ће се наћи на Колегијуму директора и што се мене лично тиче, ја подржавам објаву", рекао је Перишић.

Перишић је чак у увјерењу да ће на предстојећем састанку са Републичким центром и удружењима породица несталих из Републике Српске, најављеном за 12. јун, учеснике увјерити у исправност свог става, јер је, каже, у складу са законом.

Судбински принуђене, и српске породице несталих исти закон ишчитавају већ деценијама и подсјећају Перишића да би у Институту требало да брани њихова права.