Линта: Хрватски закон је завршни чин отимања имовине српских предузећа
Линта је истакао да Хрватска крши Споразум о сукцесији и позвао Србију да реагује, односно да пошаље елаборат Европској комисији, Европском парламенту и Савјету Европе и на тај начин упозна међународну заједницу и јавност о кршењу људских права у Хрватској.
Линта је за РТС рекао да је отимање српске имовине у Хрватској почело 1991. године и да оно и данас траје.
"Овај закон представља завршни чин отимања имовине српских предузећа, фабрика и других институција. Подсјећам да је још влада ХДЗ-а 1991. године усвојила уредбу којом је почело отимање српске имовине. Власник некретнина се прогласи државним непријатељем и креће продаја угледним ХДЗ-овцима. Процес траје 27 година", навео је Линта.
Он је напоменуо да су одређене фирме у Србији, које су прошле све судске инстанце у Хрватској, сада дошле пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али да Хрватска, да би спријечила евентуално повољне пресуде Европског суда о враћању имовине српским фирмама, доноси овај скандалозни антиевропски закон.
"Овим законом Хрватска крши не само сопствени Устав, европско законодавство, крши Бечки Споразум о сукцесији – Анекс Г тог споразума који се зове приватна својина и стечена права", нагласио је Линта.
Он је подсјетио да се у том споразуму јасно наводи да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали 31. децембра 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама, морају бити проглашени ништавним.
"Хрватска од 2004. године, када је тај споразум ступио на снагу, одбија да врати српску имовину", објаснио је Линта.
Он је позвао Министарство спољних послова Србије да направи елоборат о кршењу права српских грађана и српских правних субјеката и упозна међународне организације и међународну јавност и УН о томе да Хрватска крши темељну вриједност ЕУ и данашње цивилизације – људска права.
Линта је рекао да је једна од процјена да отета имовина српских правних субјеката вриједи близу две милијарде евра.
"Ријеч је о великој вриједности. Сличана ситуација је са отимањем имовине протераних Срба и српских повратника - 40.000 отетих станарских права, 50.000 заосталих неисплаћених о отетој динарској девизној штедњи, 800.000 катастарских парцела – отетог пољопривредног и шумског земљишта", додао је Линта.
Хрватски Закон о подстицању улагања предвиђа да се имовина српских фирми у Хрватској из времена бивше Југославије, може дати у закуп, а по истеку закупа улагачи ће моћи да је откупе.