Представљена књига "Културно памћење тршћанских Срба"
Михајловићева, која живи и ради у Риму, рекла је на синоћњој промоцији да је књига научна студија која кроз теоријски и емпиријски преглед живота и трајања, интеграције и асимилације тршћанских Срба дефинише два појма – културно памћење у дијаспори и националну културу у дијаспори.
Она је нагласила да књига пружа јасну културолошку слику о специфичностима тршћанских Срба и формира платформу за формулисање прецизних циљева, мисија и задатака државних институција у смислу очувања огромног културног и националног блага изван државе матице.
"Крајњи друштвени циљ књиге је да на основу анализе тровјековног трајања и српске традиције у Трсту понуди приједлог новог, јединственог, софистицираног и концептуалног модела управљања тим огромним националним културним благом у иностранству", каже Михајловићева.
Она истиче да је значај Срба из Трста за формирање српске државе и српског националног идентитета и културе, али и улогу у креирању европске и свјетске културе огроман.
"Тршћански Срби су били велики родољуби и поносили су се својим поријеклом. Њихове везе са Карађорђем су биле толике да је у Русији забиљежена легенда да се у Трсту сковала завјера о подизању устанка у Шумадији. То је била легенда, али је истина била да су ријеке новца, оружја и бораца непрекидно текле у устаничку Србију", подсјетила је Михајловићева.
Према њеним ријечима, у таквом упоришту родољубивих снага изван граница Србије Доситеј Обрадовић је спјевао своју најљепшу родољубиву пјесму "Востани Сербие".
Михајловићева напомиње да су Срби из Трста били визионари и претече модерног пословања, просвећени и мецене чувене у свијету.
"Трст је био центар српског просвјетитељства. Ти људи су себе уградили у српски национални идентитет. Нестали су, али њихова дјела трају", нагласила је она.
У причи о тршћанским Србима највећи удио имали су Херцеговци, Бокељи, Срби из Босне, Лике.
Књига "Културно памћење тршћанских Срба" представљена је први пут на Међународном сајму књига у Београду у новембру 2017. и добитник је награде "Растко Петровић" за прошлу годину као најбоље прозно дјело.
Након промоције књиге отворена је изложба "Земљом Херцеговом" Радомира и Алексе Вучковића из Гацка која представља фотографије херцеговачких предјела које су настале када су отац и син снимајући документарни серијал о херцеговачким селима направили на хиљаде фотографија.
Радомир Вучковић, предсједник Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Гацко, каже да је на њиховим фотографијама забиљежена Херцеговина која нестаје.
"Ми посједујемо око 2.000 фотографија које ће бити остављене Музеју Херцеговине", додао је Вучковић.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић каже да ће и фотографије и серијал "Земљом Херцеговом" бити остављени Музеју што ће бити етнолошки материјал користан за будућа етнолошка и етнографска истраживања.
"Музеји су институције у којима се чува различита врста грађе, а овим ће сачувати херцеговачко село које, нажалост, изумире", додала је Грујићева.
Промоција и изложба организоване су у сарадњи СПКД "Просвјета" Мостар, СПКД "Просвјета" Гацко и Музеја Херцеговине.