latinica  ћирилица
20/04/2018 |  18:47 ⇒ 20:02 | Аутор: РТРС

Обиљежен Дан несталих Срба Сарајева

Полагањем вијенца на мјесту убиства осам припадника ЈНА у Великом парку, породице убијених војника и представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, обиљежиле су годишњицу првог масовног злочина над Србима у Сарајеву. Тај датум је озваничен као Дан несталих Срба Сарајева и сарајевско-романијске регије.

Јаке снаге сарајевске полиције, обезбјеђивале су долазак породица из Источног Сарајева на мјесто гдје су ликвидирани српски заробљеници. Без милости и суда.

"Након 26 година ми долазимо под оваквом пратњом, са пет блиндираних комбија, полиција под пуном опремом као да смо дошли да убијамо... Све ово је јако тужно", каже Невенка Ђукановић, супруга убијеног Стевана Ђукановића.

Резервисти ЈНА заробљени су 22. априла 92. у Аеродромском насељу. Након премлаћивања одведени су у Дом полиције изнад Великог парка, гдје је био штаб Драгана Викића, команданта Специјалне полиције. По чијем налогу су ликвидирани и ко их је убио, одговоре би требало да добијемо током актуелног судског процеса.

Према једном од свједочења, заробљене војнике ликвидирао је Неџад Херенда, егзекутор тајне муслиманске јединице Шеве, по другом убица је Давор Матић Жмиро који их је довео до Великог парка, а спомиње се и име прератног сарајевског криминалца Јуке Празине.

Породице убијених изгубиле су сваку наду, јер су и раније сарајевске власти чиниле све да прикрију злочин. Подсјећају на документ од 21. маја 92. с потписом водећих војних званичника РБиХ Јерка Доке и Хасана Ефендића, у којем без трунке стида обавјештавају српску страну и породице да су војници живи и здрави пуштени кућама. Напротив, војници су брутално ликвидирани, а тијела потом запаљена како би се прикрио злочин.

"Мајка нам је умрла прије годину дана од туге и није дочекала, ко зна хоћемо ли и ми дочекати да пронађемо кости и да га сахранимо", рекла је сестра убијеног Влајка Голубовића, Нада Ковачевић.

Судбину осам резервиста бивше ЈНА подијелиле су стотине сарајевских Срба. Одвођени су из станова, кућа, радних мјеста, ликвидирани без суда, затрпавани без обиљежја.

Невена Шиљеговић, представник Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, истиче да су сарајевски Срби одвођени из болнице Кошево, из улица Тргилавска, Милинкладска, убијани на казанима, у Храсници, Игману...

Само у спомен-костурници у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву налази се још 175 неидентификованих посмртних остатака, за које се претпоставља да су убијени сарајевски Срби.