Вјештак: Махмуљин директно командовао одредом "Ел муџахедин"
Франчешевић је појаснио да је до тог закључка дошао и анализом Оперативног дневника осматрачнице команданта Трећег корпуса, у коме се налазе подаци о контактима са припадницима одреда "Ел муџахедин".
"У том дневнику се јасно може видјети да је 9. септембра 1995. године на састанку код команданта Трећег корпуса био и командант одреда `Ел муџахедин`. У истом дневнику се види да је у више наврата Одред извјештавао команданта Трећег корпуса о напретку на терену", навео је Франчешевић.
Вјештак је додао да се из тога може закључити да је "Ел муџахедин" релативно редовно извјештавао Махмуљина, а не команданта 35. дивизије Фадила Хасанагића, коме је тај одред био претпочињен.
Према његовим ријечима, Махмуљин је имао овлаштења и да врши попуну јединица и прекоманду војника, тако да је у неколико наврата попуњавао и редове одреда "Ел муџахедин" припадницима локалних јединица.
Као доказ, Франчешевић је навео и више случајева самовољног преласка припадника других јединица Трећег корпуса у одред "Ел муџахедин", након чега је Махмуљин издао директно наређење том одреду да они одмах буду враћени у јединице из којих су дошли, што, према његовим ријечима, говори да је Махмуљин командовао том муџахединском јединицом.
Франчешевић је истакао да је "Ел муџахедин", као и остале јединице из састава Трећег корпуса, уредно био снабдијеван материјално-техничким средствима, те да су одређена додатна средства на почетку рата добијали и са трећих страна.
"У зависности од задатака они су некада добили и више материјално-техничких средстава од других јединица, пошто су добијали неке од најтежих и најопаснијих задатака", рекао је вјештак војне струке.
Вјештак је рекао да се у извјетају мјешовите комисије од 3. маја 1995. године, када су борбена дејства на подручју Возуће већ почела, наводи да је као начин да се ријеши проблем одреда "Ел муџахедин" Махмуљин предлагао блаже политичко рјешење и укључивање Исламске заједнице, док је командант Седмог корпуса био за радикално рјешење уз употребу војске и полиције.
Франчешевић се осврнуо и на информацију од 15. септембра 1995. године када је "Ел муџахедин" од војне полиције отео ратног заробљеника Миленка Петровића, појаснивши да је о том случају Служба безбједности Трећег корпуса информисала управу безбједности Генералштаба такозване Армије БиХ, те да је о томе био упознат и Махмуљин као би могао да предузме одређене мјере.
"Махмуљин је био обавезан да предузме одређене мјере како би тај заробљеник био враћен војној полицији", рекао је Франчешевић и додао да командант 35. дивизије и помоћник команданта Трећег корпуса нису смјели самосталоно предузимати акције против одреда "Ел муџахедин" без Махмуљиновог наређења.
Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према наводима оптужнице, припадници одреда "Ел муџахедин" од 11. до 29. септембра убили су 52 ратна заробљеника.