Ратна терминологија у школским уџбеницима Кантона Сарајево!

Међународне препоруке из 2005-те да се догађаји из претходног рата дјеци не интерпретирају на такав начин да шири мржњу и ствара непријатељство, односно привремени мораторијум о изучавању тема о ратном периоду, најгрубље су погажени у Сарајевском кантону. Одлуком кантоналног министра, ученици ће детаљно учити лекције о, цитирамо, геноциду у Сребреници и опсади Сарајева, а наводе да ће им извор бити хашке пресуде. Чињеница која довољно говори сама за себе и, како истиче социолог Душан Шеховац, незабиљежена пракса у свијету. 

"То онда само значи да ће оно што се већ 30 година говори о агресији, о геноциду, о Републици Српској као злочиначкој творевини, геноцидној творевини поновити у предавањима ученицима у Сарајеву. То значи да неће бити ни дио истине, него да ће бити 100 одсто пропаганда", истакао је социолог Душан Шеховац.

И више је него јасна намјера да се један народ прикаже као злочинци, а други, бошњачки као жртве. Јер, о злочинима над Србима ни у Сарајеву ни у Сребреници сасвим извјесно неће бити ни ријечи. Изучавање историје на сарајевски начин наишло је и на осуду ОЕБС-а.

Уврштавање садржаја који се односе на догађаје између 1992. и 1995. године, а још и више издвајање само два догађаја (геноцид у Сребреници и опсада Сарајева), не доприноси деполитизацији наставе историје. Истраживање историјских тема подразумијева научно анализирање и договор, укључујући и о изворима, како домаћим, тако и међународним.

Увођење у школски програм у четири кантона историјских садржаја који уче дјецу да су њихове прве комшије геноцидни и непријатељи, представља још један конфликт у БиХ, сматра професор Срђан Перишић који додаје да у сталној офанзиви конфликата бошњачка елита има само један циљ.

 "А то је да што више сатанизују Републику Српску. То је циљ, како би је приказали својој јавности и свом друштву, али и свјетској јавности да је она једна геноцидна творевина коју треба свести само на празну љуштуру, дакле то је циљ, циљ је Република Српска", нагласио је Срђан Перишић са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Свјесна или не тога шта чини, бошњачка елита са оваквим историјским програмима разграђује БиХ, каже Перишић. Садржаји који газе међународне препоруке у појединим кантонима се изучавају још од 96-те, а најновија настојања сарајевског и тузланског подстакла су Српску да и она крене са изучавањем ближе историје. Али без вријеђања других. 

"И да наша дјеца у Републици Српској изучавају претходни рат, али при томе ће аутори уџбеника морати поштовати да се уџбеници пишу у складу са смјерницама које су усвојене 2005. године. Значи нема слободне интерпретације или кроз уџбеник да се вријеђају други народи у БиХ, нити националне мањине", истакао је министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

Што није случај у Федерацији, па тако ни најмање не изненађује ни најновија скандалозна намјера да се у школским библиотекама у Унско-санском кантону нађе ратна монографија Петог корпуса тзв. Армије РБиХ. То је изазвало шок у српској заједници у овом кантону, имајући у виду свирепост злочина који су почињени на подручју дјеловања ове јединице под командом Атифа Дудаковића. Очигледно неко мисли да је ратној литератури мјесто у школама, што је у најмању руку изван сваког разума.