latinica  ћирилица
18/04/2018 |  15:50 ⇒ 18:32 | Аутор: СРНА

Уложене жалбе на првостепену пресуду Азри Башић

Жалбе на пресуду којом је Азра Башић неправоснажно осуђена на 14 година затвора због злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у Дервенти 1992. године данас су уложили и Тужилаштво БиХ и одбрана Башићеве.
Суђење Азри Башић - Фото: РТРС
Суђење Азри БашићФото: РТРС

Адвокат Бинаса Абаспахић, која заступа Башићеву, изјавила је жалбу на осуђујући дио пресуде.

Она је од Апелационог вијећа затражила да осуђујући дио пресуде преиначи у ослобађајући или да укине тај дио пресуде и одржи ново суђење, док се Тужилаштво БиХ у односу на ослобађајући дио пресуде жалило због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреда Закона о кривичном поступку, те изречене санкције.

Тужилаштво БиХ је предложило и да се укине ослобађајући дио пресуде и одржи ново суђење, као и да се осуђујући дио првостепене пресуде потврди, преноси Бирн.

Суд БиХ је у децембру 2017. године бившу припадницу Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Азру Башић осудио за ратни злочин против цивила и ратних заробљеника почињен 1992. године.

Башићева је проглашена кривом да је у периоду од 26. априла до маја 1992. у просторијама Дома Југословенске народне армије /ЈНА/ и на подручју села Поље у општини Дервента, сама и са другим војницима, учествовала у убиству, мучењу и нечовјечном поступању према цивилима српске националности.

Према пресуди, Башићева је проглашена кривом да је 2. маја 1992. године у селу Поље наносила снажну физичку и психичку бол Бори и Петру Марковићу, док је ослобођена оптужби за малтретирање Милована Аџића, Здравка Видовића и Сретена Јовановића.

Према одбрани, првостепена пресуда је неразумљива, противрјечна сама себи, те се "све заснива на претпоставкама без конкретних доказа".

Абаспахићева је истакла да нико од свједока није навео да је Башићева била припадница 305. бригаде Хрватске војске /ХВ/, као и да свједоци нису на идентичан начин описивали њен изглед.

Одбрана је указала да су неки свједоци потврдили да је било више женских особа, те да је дошло до погрешне идентификације, што Вијеће није узело у разматрање. Такође је указано да препознавање путем фотографија није урађено у складу са законом.

Тужилаштво се у свом излагању осврнуло на доказе који су након пресуде достављени одбрани од Ивице Перковића, који је за ратни злочин почињен на подручју Дервенте осуђен на четири године затвора.

Абаспахићева је појаснила да ју је Перковић контактирао када су биле заказане завршне ријечи у првостепеном поступку и рекао да има доказ да неки оштећени нису били цивили, него ратни заробљеници. Она је истакла да није знала ко је та особа, али да је доказе добила у јануару ове године.

Она је предложила да Суд затражи доказе о припадности оштећених оружаним снагама, с обзиром да одбрана није у могућности то добити.

Одлуку о жалби Апелационо вијеће ће донијети накнадно.