"Ђорђе Станојевић, човјек који је освијетлио Србију" (ВИДЕО)
Ријеч је о мултимедијалном пројекту, а поставка обухвата архивску грађу, фотографије и личне предмете прикупљане деценијама. Станојевић је био пионир електрификације и индустрализације Србије, велики добротвор и задужбинар, аутор првих радова из астрофизике.
"Он је најзаслужнији и за брзу електрификацију Србије на крају 19. и почетку 20. вијека, свега неколико година послије првих хидроелектрана у Њемачкој, Америци, а ту се мисли и на Теслину хидроелектрану на Нијагари.
Свега неколико година послије, Ђорђе Станојевић је анимирао људе, окупљао у та такозвана "електрична друштва". То би се данас другачије рекло, тад се говорило "електрична друштва" , гдје је он, уствари, не само инспирисао подухвате него је и набављао сву ту опрему из Аустрије и Њемачке, онда је довожена жељезницом па послије на волујским колима, преко наших планина до те неке Ивањице и Тимока и гдје су већ ницале те хидроелектране.
Он је углавном аутор, уз помоћ других инжињера, тих првих хидроелектрана по принципу наизмјеничне струје, по Теслином трофазном принципу, што је било веома модерно", појашњава коаутор изложбе, кустос Музеја историје Србије Небојша Дамљановић.
Кроз реконструкцију радног кабинета професора Станојевића посматрачи могу да доживе амбијент и осјете атмосферу у којој је славни научник стварао и да се сазна више о његовом пријатељству и сарадњи са Николом Теслом.
Дамљановић о томе каже: "Рецимо да је Ђорђе Станојевић душа организације тог јединог боравка Николе Тесле код нас у Србији. Тесла је био практично његов вршњак, који је дјеловао на истом пољу, пољу електротехнике, међутим није било суревњивости међу њима - Тесла је био генијални проналазач, Ђорђе Станојевић се бавио електротехником на неки други примијењени начин, он је отишао у Будимпешту и довео Теслу у Београд, представљен је и краљу Александру Обреновићу, елити Србије!
Они су тада били млади људи, имали су нешто преко 30 година, а у природним, примијењеним наукама, велики проналасци углавном слиједе у младим годинама - то је просто тако! Остао је у преписци Станојевић са Теслом па овдје имамо писма, нажалост, само Станојевићева Тесли, немамо одговоре, видимо како они постају ближи, како то он постаје интимнији па се, рецимо, он обраћа Тесли са "драги Тесла". Знате, са Теслом је веома мали број људи био близак. Тесла је био један веома "закопчан" човјек који је тешко успостављао односе са другим људима, сав окренут својим проналасцима", подсјећа Дамљановић.
На изложби је изложена и преписка између краљице Наталије Обреновић и Станојевићеве супруге Стане Богићевић, некадашње дворске даме која је имала баку која је била истовремено и бака краља Милана.
Дамљановић каже да то јесте нарочита околност и да јесте отварало Ђорђу Станојевићу многа врата, али да га не треба гледати само кроз ту тачку, јер је Ђорђе Станојевић заиста био човјек врхунског образовања, усавршен у Лондону, Паризу, Њемачкој, Русији.
Станојевић је аутор и најстарије сачуване фотографије у боји настале у Србији, "Циганче са виолином". За ту фотографију Дамљановић сматра да је као са неких шпанских платана из 17 вијека, првенствено муриља и додаје да је Станојевић такав један мотив снимио између 1907. и 1910. године.
"Наравно, у западној Европи је већ неколико деценија тај поступак примјењиван, али овдје у Србији био је први који је то примијенио!", напомиње аутор изложбе посвећене Ђорђу Станојевићу.
На изложби која траје до краја септембра ове године, може се сагледати раскошан таленат Станојевића као научника, астронома, физичара и савременог фотографа.
Необични научник волио је да фотографише људе, предјеле, градове и грађевине, а сачувани су позитиви и негативи Сунца урађени на стаклу.
"Ђорђе Станојевић је издао први репрезентативни албум лијепе Србије, наших манастира, наших градова па и оних новодобијених тада, мислим на један Призрен, на један Охрид, на Битољ, лијепе предјеле.
Особито су га привлачили и очаравали водопади, не само естетски, већ је он као у суштини градитељ електрана, прије свега, уживао у тој моћној снази водопада. Људи су засјењени бројем тих фотографија, а често губе из вида да је Станојевић и аутор истовремено скоро свих тих фотографија. То смо добили од његове породице, сукцесивно, што на поклон, што на продају.
Први рендген апарат у Србију донио је управо Станојевић, и то свега годину дана након тог проналаска у Њемачкој.
"Постоји једна шака коју је он снимио, то нас подсјећа на шаку човјека коју је снимио Пупин тих година у Њујорку, а ово се ради код нас у Србији, понајвише у Београду, гдје је он као млад дошао на Вишу гимназију, па онда овдје завршио и студије физике", подсјећа Дамљановић оне који то знају, али и учи оне који нису знали.
Оно што је многима било непознато, а ова изложба открива, јесте да је Станојевић био у Удружењу за фригорификацију, област веома значајну за тадашњу Србију.
"То је била једна од кључних ствари за малу, тада изоловану Србију, притиснуту жестоко од стране сусједне Аустрије. Сјетимо се од Саве и Дунава, од Земуна, почињала је Аустро-Угарска, то је вријеме царинског рата и било је животно питање како транспортовати на даљину преко Солуна до удаљених лука, рецимо, свјеже месо, или воће и поврће и зато је процес фригорификације био необично важан", опет подсјећа аутор изложбе о Ђорђу Станојевићу.
Иначе, Ђорђе Станојевић рођен је 1858. године у Неготину гдје је завршио гимназију, а потом дипломирао на Великој школи у Београду. Заслужан је за бројне изуме, али и за изградњу првих хидроелектрана у Србији - у Ужицу, Лесковцу, Великом Градишту, Нишу, Власотинцу и Зајечару.
Захваљујући његовом залагању, Београд је 1893. године добио термоелектрану, само 12 година послије изградње прве термоелектране у свијету.
Емисију "Квадрат на знање" можете погледати овдје.