latinica  ћирилица
18/03/2018 |  16:32 ⇒ 19/03/2018 | 11:48 | Аутор: СРНА

Милуновић: Нема пада економске активности

У Републици Српској нема пада економске активности, БДП и индустријска производња континуирано расту, спољнотрговински дефицит је најмањи у посљедњих 10 година, плате и пензије су веће него 2005 године, а број запослених највећи икада забиљежен, изјавио је Срни савјетник премијера Српске за економска питања Дарко Милуновић.
Зграда Владе - Фото: РТРС
Зграда ВладеФото: РТРС

Милуновић је, поводом петогодишњице мандата премијера Републике Српске Жељке Цвијановић, истакао да се у јавности много анализирају показатељи и врше различита поређења, а да су најгласнији у том анализирању неки опозиционари, који намјерно занемарују период када су били на власти и изостављају податке из тог времена.

"Осим тога што се у анализи резултата не дотичу периода када је на власти у Републици Српској била садашња опозиција, поређења се често раде врло неконзистентно и циљано се код сваког показатеља бира различита година као исходиште /некада је то 2008. година, код другог показатеља 2010. година и тако редом.../", навео је Милуновић.

Он је истакао да је бруто домаћи производ /БДП/ у 2016. години остварен реалан раст од 3,5 одсто, што је био највећи раст у региону, који је настављен и у прва три квартала 2017. године.

"Све ово указује да нема пада економске активности о коме опозиција прича. Ако упоредимо са периодом када је опозиција била на власти важно је имати у виду да је номинални БДП у 2016. години износио 9.632 милиона КМ и већи је за 69,2 одсто у односу на 2005. годину", каже Милуновић.

Он је додао да су само ниске базе у периоду 2001-2005. година омогућиле позитивне стопе раста тада, те да су сваке године од 2013. до данас позитивне стопе раста, а то је и период у којем су Републику Српску задесиле највеће поплаве у њеној историји, као и велика суша.

Милуновић је навео да је БДП по глави становника у 2016. години износио 8.321 КМ и да је већи више од дупло у односу на просјек периода 2001-2005. године.

Он је додао и да је сваке године од 2013. до данас остварен раст индустријске производње, односно да је индекс индустријске производње увијек био позитиван.

Ово је, напоменуо је Милуновић, најзначајнији индекс који показује кретање привреде једне земље и његове позитивне вриједности показују да се привредна активност Републике Српске из године у годину побољшава.

"У 2016. години раст индустријске производње био је чак 8,2 одсто. Раст је настављен и у 2017. Стално се повећава број запослених у индустрији. У прерађивачкој индустрији је, према подацима из септембра 2017, запослено 55.718 радника", навео је Милуновић.

Према његовим ријечима, Република Српска данас има најмањи спољнотрговински дефицит у посљедњих 10 година, од 2006. године, а истовремено и највећу покривеност од када се мјери овај агрегат у Републици Српској.

Највећи спољнотрговински дефицит у односу на БДП, како је навео Милуновић, био је у 2005. години када је износио 32 одсто, а најмањи је забиљежен у 2016. години када је износио 16,2 одсто, навео је Милуновић

Он је истакао да се покривеност увоза извозом повећала са 38,3 одсто у 2005. години на 71,6 одсто у 2017. години.

"Када покривеност увоза извозом посматрамо кроз вријеме долазимо до сљедећих закључака - од 2001. до 2005. године покривеност је била стално на нивоу до 35 одсто, /једино је у 2005. износила 38,3 одсто/. Најнижа покривеност забиљежена је у 2002. и 2003. години /око 26 одсто/", каже Милуновић.

Он је напоменуо да је од 2013. године до данас покривеност углавном била око 60 одсто, а у 2016. прешла је 65 одсто, у 2017. је изнад 70 одсто, док је у јануару 2018. године извоз већи од увоза, покривеност 100.7 одсто.

"Мандат Жељке Цвијановић је карактеристичан по константном расту спољнотрговинске размјене, али и по томе да су стопе раста извоза увијек веће него стопе раста увоза. Ови резултати су и показатељ раста конкурентности домаћих привредних субјеката, као и њихове боље видљивости ван наших граница, што побија тезу опозиције да Влада не ствара добар амбијент за пословање", оцијенио је Милуновић.

Он је истакао да је број запослених у септембру 2017. године износио 263.476 лица и највећи је број икада забиљежен, да је просјечан број запослених у прошлој години био 260.608 лица, те да је већи за 17.984 или 7,4 одсто у односу на просјечан број у 2005.

Повећање броја запослених је резултат повећања у реалном сектору, нагласио је Милуновић, те додао да анкетна стопа незапослености у 2017. износи око 21 одсто, што је најбољи резултат од када се мјери ова категорија у Републици Српској.

Милуновић је навео да је просјечан број незапослених у 2017. био 120.547 лица и да је мањи за 31.052 или 20,5 одсто него 2005. године.

"Имајући у виду да се истовремено и број запослених поваћавао, не може се прихватити тврдња неких како је пад незапослености искључиво резултат одласка младих из Републике Српске. Миграције постоје, али исте су мање од миграција у Федерацији БиХ или окружењу. Такође, негативне стопе природног прираштаја су лоша карактеристика читавог региона", напоменуо је Милуновић.

Он је нагласио да садашња опозиција има најмање право да коментарише просјечне плате, јер су оне данас неупоредиво веће него у периоду 2001-2005. година.

Осим тога, додао је Милуновић, у периоду 2013-2018. године постигнута је потпуна редовност свих исплата, иако опозиција стално у јавним наступима предвиђа колапс система.

"Редовност се постиже са знатно вишим просјечним платама и неупоредиво већим бројем запослених, него у периоду када је опозиција била на власти у Републици Српској", сматра Милуновић.

Он је навео податак да је просјечна пензија у 2017. била 350 КМ и да је већа за скоро 90 одсто него какав је био њен просјек 2005. године, те је та разлика више изражена уколико би се упоредили са периодом када је у Влади био ПДП.

"Чудно је да се ПДП бави овом темом, када је период њихове владавине, између осталог, карактеристичан по смањењу пензија", рекао је Милуновић, те нагласио како представници опозиционих партија често селективно приказују податке из одређених области.

Као примјер је навео да нетачно говоре о одузетим пензијама, јер је ријеч о губитку статуса загарантоване пензије, која је преко мјесечног и годишњег борачког додатка надомјештена.

Милуновић је указао на важност да је Влада у 2018. години повећала основицу за породичне и личне инвалиднине за два одсто, што ће уз претходна повећања чинити укупно повећање од преко 16 одсто. Не само то, додао је он, мјесечни борачки додатак повећан је за 3,1 одсто, а годишњи за 8,8 одсто.

"С друге стране, они занемарују да је истим законским рјешењем истовремено 56.000 пензионера стекло право на већу пензију. Пензије и у овој години расту за два одсто /1. април ове године/, што је укупно око 17 одсто од почетка мандата Жељке Цвијановић", каже Милуновић.

Он је додао да су пензије најчешће повећаване у њеном мандату, а пребацивањем пензија на трезор дат им је највиши приоритет, те да је јаз између пензионера и запослених мањи, јер је удио просјечне пензије у просјечној плати је био 34 одсто до 38,5 одсто /до 2005/, а сада је 42 одсто.

Када је ријеч о дугу, Милуновић је рекао да се стање не погоршава, како то опозиција истиче, већ напротив.

"У прилог томе да се финансијска слика поправља говори и податак да смо нпр. у 2017. години повукли 100 милиона КМ мање него што је планирано, као и да смо у фебруару и марту 2018. године одустали од емисије хартија од вриједности од 30 милиона КМ, јер нам није потребан тај новац", објаснио је Милуновић.

Према посљедњим подацима, закључно са 31. јануаром ове године, јавни дуг који подлијеже законском ограничењу износи 4.23 милијарде КМ или 40,01 одсто БДП-а, што је знатно испод ограничења дуга, које према Закону о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске износи 55 одсто БДП-а за јавни дуг Српске или 60 одсто БДП-а за укупан дуг.

"Поређења ради, у периоду 2004. или 2005. године удио јавног дуга у БДП био је знатно неповољнији него данас... Ако овај податак упоредимо са 2005. годином, када је удио јавног дуга у БДП био 54,6 одсто, јасно је да је данас и по овом сегменту боља ситуација", навео је Милуновић.

Он је истакао да је у претходним годинама било периода када је дуг био виши него данас, али да јавни дуг никада није био изнад 55 одсто БДП-а, нити укупни дуг изнад 60 одсто БДП-а.

Милуновић је рекао да дуг у посљедње три-четири године има тенденцију пада, а да је прошле године био најнижи у посљедње четири године.

Он је навео податак да је дуг био мањи у 2016. него у 2015. години, а у 2017. него у 2016. години и да се, према процјенама Међународног монетарног фонда, очекује се да у 2018. години буде још нижи.