Косово - најсветије српско мјесто
Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Србије Зоран Ђорђевић рекао је ће Србија наставити да се бори за заштиту свог легитимитета и територијалног интегритета и да ће се снажно лобирати да они који су уништавали вјековне православне споменике не постану њени "чувари".
Ђорђевић је оцијенио да је "косовски преседан" дао вјетар у леђа многим сепаратистичким покретима у Европи и у свијету управо због тога што су свјетски медији и центри моћи остали нијеми на све оно што се дешавало на Космету.
Он је напоменуо да се у Европи, у којој се без њеног саосјећања десио погром над Србима, сада дешавају терористички напади, чији су Срби одавно жртве.
Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је мартовски погром један у низу историјских страдања српског народа што говори о неправди међународне заједнице.
Савановић је указао на лицемјерство међународне заједнице која је слијепо гледала иако су Срби убијани, српске светиње спаљиване.
Он је у изјави новинарима нагласио да је практично "завјером међународне заједнице осмишљена активност да Србима мјесто и простор морају одређивати други".
Савановић је навео да је ово и поука младим генерацијама, али и свима другима да се историја мора добро познавати, мора научити о српском страдању и да Срби морају бити јединствени у политичком и сваком другом смислу, те економски јаки.
У централном дијелу програма изведена је музичко-сценска Поема о Космету у режији Јелене Јовановић Жигон, која је кроз замишљени сусрет дјевојчице прогнане са Космета са царицом Симонидом и царом Душаном, као завјетним чуварима српског Косова и Метохије, указала гдје су коријени и наше прошлости и будућности.
Академији су, осим Ђорђевића и Савановића, присуствовале бројне личности из политичког, јавног и културног живота Србије, представници војске Србије, вјерских заједница и дипломатског кора.