latinica  ћирилица
08/02/2018 |  10:14 ⇒ 10:16 | Аутор: РТРС

Боровић: Инвестиције Европске уније су "дала - узимала"!

Аналитичар Форума економиста Борислав Боровић оцијенио је да су руске инвестиције у Србију реалне, као што је у Нафтну индустрију Србије која доприноси српском буџету и расту бруто друштвеног производа (БДП), док из ЕУ стижу бесповратне донације за реформе гдје се већи дио новца враћа управо фирмама из ЕУ којима су додјељивани послови помоћи у реформама.

Боровић је рекао да уложених три милијарде евра у Србију, о којима говори Европска унија, нису ушле у Србију, него је дио одмах остајао у Унији или се касније извлачио у фирме из ЕУ.

Боровић је рекао за "Спутњик" да би за праву слику инвестиција ЕУ и Русије у Србију требало направити анализу њиховог доприноса српском буџету, а посебно расту бруто друштвеног производа /БДП/. Он је додао да би та анализа показала да ли остварени профит у Србији, страни инвеститори улажу у нова улагања и отварање радних мјеста или га извлаче у своју матицу, као што раде стране банке које све што зараде у Србији извуку ван Србије.

"Управо допринос буџету Србије је права слика нечијих инвестиција и таква анализа би изненадила многе, као и анализа како страни инвеститори поступају са оствареним профитом у Србији", рекао је Боровић.

Подсјећајући на изјаве из ЕУ да је Унија највећи инвеститор у Србији, а не Русија, Боровић истиче да су руска улагања реалне инвестиције.

"Рецимо, руски НИС, односно `Гаспром` прошле године је уложио 300 милиона евра само у ново постројење `Дубока прерада нафте` у Рафинерији Панчево. А, очекује се да уложи још милијарду. Допринос НИС-а буџету је прошле године био више од 100 милијарди динара, што је 2,7 одсто укупног буџета. То је огроман постотак и ријеч је о највећем доприносу једне фирме државној каси", навео је Боровић.

Он је оцијенио да приликом сагледавња питања висине улагања ЕУ и Русије у Србију не треба заборавити да је управо Унија спријечила неке руске инвестиције као што је гасовод "Јужни ток", који би Србији донио двије милијарде евра директних улагања и додатно између двјеста и триста милиона евра годишње од транзитне ренте.

Боровић је навео да су руским инвестицијама постављане различите препреке, од финансијског до енергетског сектора, а субенције државе Србије се углавном дају за компаније из ЕУ.

Он је додао да нико не спори да је ЕУ, укупно гледано, највећи спољнотрговачки партнер Србије и да ће, вјероватно, то бити и низ идућих година, али да није у реду да се директивама спречава улазак инвестиција ван ЕУ, као што су руске или кинеске, бар до тренутка верификовања Поглавља 30 о придрживању ЕУ које говори о заједничкој трговинској политици.

Извор: СРНА