Шта спречава слање људске посаде на Марс?
Стручњаци наводе да пребацивање људи на Марс много кошта и да би, са данашњом технологијом, цијена мисије, која би укључивала и повратак, износила између 100 и 500 милијарди долара.
Једини начин да се смање трошкови су ракете које могу бити вишекратно коришћене.
Већ је демонстрирано узлијетање и слијетање ракете "фалкон девет", а ове године планиран је и први пробни лет ракете "фалкон хеви".
Ако све буде успјешно, то ће бити велики корак ка демонстрирању способности за слање свемирске летјелице изван Земљине орбите.
Проблем је и путовање на Марс, које би могло бити веома досадно. Дуги периоди без стимулације, као и "зурење" у свемир могу довести до депресије и мањка пажње.
Лет на Марс траје до осам мјесеци, а сваких 15 година, када су Земља и Марс најближи, лет се скраћује на шест мјесеци.
Иако астронаути пролазе кроз интензивне психолошке тестове, ниједна свемирска мисија није по питању досаде представљала изазов као могући лет на Марс.
У оквиру пројекта "Хај сис" на Хавајима, групе "астронаута" смјештају се у изолацију до осам мјесеци. Циљ је да се имитирају услови живота на Марсу како би се што боље разумјели психолошки ефекти.
Показало се да је рад један од најбољих начина за спечавања досаде.
Стручњаци вјерују да астронаутима пут треба учинити што забавнијим, па се планирају игрице у нултој гравитацији, филмови, предавања, па чак и "ресторани".
Велики проблем за експедицију на Марс пердставља и радијација, наводе научни портали.
Опасно свемирско и соларно зрачење може довести до проблема са видом, деменције и карцинома.
Пут до Марса у једном смјеру изложиће сваког астронаута количини радијације 15 пута већој него што је годишњи дозвољени лимит за запослене у нуклеарној електрани.
Постоје разне врсте штитова за сузбијање радијације, али радиоактивни зраци би могли да их пробију.
Такође, штитови повећавају масу, што утиче на већу потрошњу горива и, самим тим, трошкова сваке мисије.
Током сљедећих десет година приоритет ће бити истраживање.
Подаци са Међународне свемирске станице, Марсове научне лабораторије и "Војаџера један" већ помажу у стварању детаљније слике о свемирским временским приликама.
Извор: Срна