Демократе у Сенату траже да САД више новца одвајају за Србију
У дијелу извјештаја сенатског одбора за спољне послове о руском утицају у Европи, наводи се да је у Србији, према подацима Стејт департмента значајно повећан број невладиних организација и медија с проруским ставом, чему се треба супротставити, посебно имајући у виду централну улогу Србије на Балкану.
Извјештај је данас објавио највише рангирани демократа у сенатском одбору Бен Кардин који је рекао да док амерички предсједник Доналд Трамп на међународном плану не ради ништа, руски предсједник Владимир Путин "наставља да побољшава свој асиметричан арсенал и тражи даље могућности да омете владе и подрије подршку демократским и међународним институцијама које су САД и Европа градили посљедњих 70 година".
Србија је важна земља у региону с обзиром на централни географски положај и компликовану скорашњу историју с распадом Југославије, наводи се у документу "Путинови асиметрични напади на демократију у Русији и Европи: Импликације по националну безбједност САД" који су потписали само чланови сенатског одбора из Демократске партије.
"Асиметричан арсенал руске владе у Србије је многострук и веома ефикасан у одржавању јавне подршке снажним односима с Москвом. То је постигнуто уз улагање мало напора у противмјере са стране Европске уније и САД. С обзиром на централну улогу и утицај Србије на Балкану, свака стратегија за супротстављање малигном утицају треба да почне с Београдом", наводи се у извјештају.
У извјештају се наводи и да лидери Србије пролазе кроз тешко политичко окружење, али да нема сумње да се Србија суочава с притисцима док покушава да „сједи на двије столице”.
Сенатори оцјењују да ће руска пропаганда наставити да утиче на јавно мњење у Србији, ако не буде значајније одбране. Власти Србије не раде довољно на супротстављању утицају Москве, наводи се у извјештају и додаје да је „лидерство битно, и ако Србија жели да уђе у ЕУ, мора предузети кораке да се супротстави руском асиметричном арсеналу”.
Демократски сенатори наводе да САД морају повећати помоћ Србији пошто је она протеклих година на силазној путањи.
Према конгресним подацима САД су за Србију у фискалној 2014. обезбиједиле 22,9 милиона долара, у 2015. години 14,2 милиона долара, а у 2016. години 16,8 милиона долара. За 2017. Обамина администрација је тражила 23 милиона долара, док је Трампова у буџету за 2018. тражила 12,1 милион долара.
САД такође морају променити размишљање о смањењу свог присуства у региону и радити на више експанзивном и више предузетничком приступу који дугорочно инвестира у изградњу отпорности и јачање демократских институција, укључујући њихов капацитет да се супротставе дезинформацијама, наводи се у извјештају.
Вашингтон такође треба да настави да ради на подршци напорима Србије да буде више енергетски независна, будући да је највише зависна од енергента увезених из Русије, наводи се у тексту.
Сенатске демократе оцјењују да поред финансијске помоћи и амерички званичници треба да појачају своје ангажовање.
САД морају послати јасну поруку да су спремне да уложе вријеме и напоре неопходне за подршку онима који желе демократску будућност у Европи, наводи се у тексту и додаје да је присуство САД на високом нивоу у региону примјетно смањено од пада Слободана Милошевића прије више од 17 година.
"Руско ангажовање с лидерством Србије стоји у оштром контрасту с ангажовањем САД. Предсједник (Александар) Вучић се састао с предсједником Путином најмање 12 пута од 2012. Посљедњи предсједник САД који је посјетио Београд био је Џими Картер 1980. Да попуне ту празнину, више званичника САД, укључујући чланове Конгреса, треба редовно да путује у регион и прима високе госте у Вашингтону. САД треба да пошаљу јасну поруку да су се вратиле и да су спремне да озбиљно раде на сарадњи са земљама и савезницима широм Европе ради одбране од малигних утицаја и помогну земљама да заврше интеграционе процесе", наводи се у тексту.
Извор: Агенције