latinica  ћирилица
06/12/2017 |  11:23 ⇒ 31/12/2017 | 22:59 | Аутор: РТРС

Таленти изгубљени у систему (ВИДЕО)

Један од основних стубова друштва је образовање. Изрека познатог француског књижевника Анатола Франса, добитника Нобелове награде каже: „Образовање се не састоји од тога колико сте запамтили или колико знате. Састоји се од тога да разликујете колико знате, а колико не“. А како препознати колико неко зна? Kако препознати оне који могу да знају више и боље?
Школа - Фото: B92
ШколаФото: B92

Ученица бањалучке Гимназије Тијана Бабић годинама већ учествује на најпрестижнијим европским и свјетским такмичењима из математике. И не само да учествује, редовно се окити неким од одличја.

Прије неколико мјесеци била је и на Олимпијади метропола, одакле су се ученици из Бањалуке вратили са четири медаље (једном сребрном и три бронзане). Погађате, сребрна сија око врата Тијане Бабић, која је покушала у пар реченица да поброји све своје успјехе.

„Првак сам Босне и Херцеговине у математици. Уз то, освојила сам злато на женском Европском првенству, освојила сам више медаља на Балканијадама: двије бронзе и два сребра, док сам још била у основној школи. Освојила сам још једно сребро на Европском првенству за жене, освојила сам бронзу на свјетској Олимпијади. Ја мислим то је то“, скромно каже Тијана.

Њен успјех доказује ону тезу да су резултати увијек доступни када се склопе таленат и квалитетан рад. И често се чују појмови као што су креативност, стваралаштво, интелигенција, способности, геније, „чудо од дјетета“ или просто, таленат. Међутим, поставља се питање како препознати оне за који имају таленат и како адекватно одговорити њиховим захтјевима

"Таленат се може препознати по различитим индикаторима које дјеца испољавају у свом понашању. Указује на одређено одступање од просјечног понашања дјетета. Првенствено се то огледа у капацитету интелектуалних способности, гдје та дјеца брже и лакше уче, имају веома богат ријечник, занимају их различите ствари, јако пуно читају- често долазе у школу готово писмени, владају барем једним писмом, понекад и са два, врло брзо савладају школско градиво“, објашњава психолог и професор Филозофског факултета у Бањалуци Милица Дробац Павићевић.

ГОДИНЕ ЧЕКАЊА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕM ЦЕНТРА

Иако је појам изврсности и рад са талентованом дјецом нашао мјесто у законима о образовању још прије 10 година, пракса на терену говори да се тек од ове године нешто озбиљније почиње радити на том плану.

„Свака школа је обавезна да формира тимове унутар школе, који су обавезни да препознају талентоване ученике, за било коју област, било то област спорта или науке или у било ком сегменту. Чланови тих тимова су стручни сарадници у школама: педагози, психолози, социјални радници, помоћници директора, директори... У то морају бити укључени и родитељи из Савјета родитеља“, каже Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода.

Он напомиње да је улога тих тимова да припреме програме рада за талентовану дјецу и прате даљњи развој, али и да је планирано оснивање једног центра у којем би највећи таленти могли даље да унапређује своје знање и вјештине.

„Народна скупштина Републике Српске је још 2010.године усвојила закон, по којем је прецизирано да би се у Републици Српској требао основати Центар за талентоване. Ето, сада је већ 2017. И тај центар још увијек није основан“, додаје Дамјановић.

И док се чека оснивање неког центра и посебни програми рада с таквом дјецом, генерације пролазе, а они који би требало да постану предводници и мотор друштва, утапају се у маси просјечности, обесхрабрени и поражени у својој борби.

„Мало се пажње посвећује надареним и талентованим ученицим и младим људима уопште. Они нису фокус, али је велика потреба овог друштва да ради са том групацијом“, говори Илија Трнинић, из невладине организације Перпетум Мобиле.

Организација на чијем челу је Трнинић покушава кроз неколико програма да усмјери правац дјеловања на младе и талентоване особе, јер се у досадашњем систему образовања, рад талентоване дјеце углавном истицао кроз рад секција у појединим школама и одлазак на такмичења из појединих научних области.

"Препознајемо недостатак капацитета, у институцијама власти, првенствено надлежних министарства који треба да се посвете пажњу овој групацији. Ово није само ствар институција и није само ствар надлежних министарстава. Ово је од националног интереса", закључио је Трнинић.

РАД У СЕКЦИЈАМА И ТАКМИЧЕЊА- САМО ЗА ЛИЧНУ САТИСФАКЦИЈУ

Проблема су свјесни и они који имају највише контакта са талентованом дјецом.

„Настојим кроз рад у секцији да ту дјецу мотивишем, кад већ постоји заинтересованост, да то не стагнира и да не ‘убијамо’ то у њима, него једноставно да их и даље мотивишем, да и даље раде и развијају своје потенцијале. На жалост, образовни систем је јако крут. Наставни план диктира наш рад и онда се све изван тог плана заснива на ентузијазму појединца“, објашњава Љиљана Малић, наставница биологије из Лакташа.

С друге стране, и Предраг Дамјановић из Републичког педагошког завода наводи да је задовољан чињеницом да и поред свих проблема велики број ученика учествује на многим међународним такмичењима и Олимпијада, када говоримо о знању.

„Такмичење у знању је у надлежности Републичког педагошког завода, јер Завод организује сва републичка такмичења, а и финансијски помаже ученике и организује њихов одлазак на међународна такмичења, гдје наши ученици постижу врхунске резултате“, додаје Дамјановић.

Да се нешто мора мијењати у систему образовања говори и чињеница да без обзира на успјехе ученика, они се код нас не бодују приликом уписа у средње школе и на факултете, па тако губимо оне најумније, којима баш ти успјеси са такмичења омогућавају одлазак на школовање у иностранство.

„Кад оду на факултете, они више нису у нашој надлежности и мислим да су у том случају помало препуштени сами себи. На факултетима се не води рачуна о томе и ученици се утопе у своје друштво и своју средину. Не кажем да они више не показују одличне резултате на факултетима, али више нема тог праћења као у основним и средњим школама“, каже Дамјановић.

НЕСХВАЋЕНИ У ШКОЛАМА- ОД ТАЛЕНАТА ДО „ЧУДАКА“

И док су они који се издвајају успјехом и одличним оцјенама бар у неком фокусу, они други, за које често кажу да су и много талентованији, у потпуности падају у заборав. За њих школа представља потешкоћу, градиво и начин преношења знања, апсолутно им не одговарају, досадно им је и тако они, чак постају још већи проблем друштва.

„Свакако да је то случај и та дјеца су, најчешће, у одјељењу у којем се налазе, несхваћена и врло често, чак и од већине наставника третирани као чудаци, међутим, они имају свој свијет, они имају своја интересовања и ми једноставно морамо имати разумијевања“, поручује наставница Љиљана Малић.

С њом се слаже и психолог Милица Дробац која објашњава како се школско градиво не прилагођава интелектуалним капацитетима, те многој дјеци врло брзо постане досадно

"Онда почињу да праве проблеме на часу, што представља проблем учитељу и другој дјеци и онда се почињу јављати други емоционални проблеми. Они заправо не препознају да систем није прилагођен том дјетету, већ мисле да дијете није прилагођено том систему. Заправо немају простора у школи да задовоље своје интелектуалне, а самим тим и емоционалне потребе, тако да се с том дјецом, системски, на жалост, још увијек ништа не ради конкретне. У односу на ресусрсе и начин образовања у нашој земљи, менторски рад и интелектуални рад са том дјецом је најадекватнији", говори Милица Дробац.

Према њеним ријечима, како постоје потребе за промјеном градива и система школовања, исто тако се истиче и потреба другачијег рада и наставног кадра, јер они су ти који би први требало да препознају надарене и прилагоде рад. Постоје и индикатори како да препознају такво дијете, јер није све у школском успјеху.

"Први корак и јесте едукација, да наставници добију основну информацију о томе који су то индикатори у препознавању даровитости, на које то, конкретно, облике понашања треба да обрате пажњу, а онда у складу са тим, како да искреирају програм да би радили са том дјецом- менторски, индивидуално, у склопу секција или неких других ваннаставних активности које имају у школи, како би омогућили дјеци да испоље своје интересовање и ккапацитет за учење. Проблем настаје у вишим разредима основне школе када интересовање и знање дјеце понекад превазиђу знање једног наставника што је, сасвим у реду, међутим, некако је код нас то мало тешко прихватити да понекад ученик мало више зна од нас", изјавила је Дробац.

Оно што стручњаци посебно истичу, школски успјех не треба да се узме као мјера знања, поготово сада, са великим бројем 'вуковаца'.

Како рекоше, парадоксално је да имамо толики број ученика са одличним оцјенама, а добијамо ученике са мањком претходног знања. И треба повести рачуна о сваком дјетету, јер свака особа има неки свој таленат, само га треба на вријеме препознати и радити на усавршавању.

 

Ђорђе Вујатовић/РТРС