Наставак суђења за убиство дјечака Слободана Стојановића
Тужилаштво БиХ терети Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи - Ново Село, на подручју Каменице.
Према оптужници, она је на најсвирепији начин убила дјечака тако што му је, док је био на бициклу, пришла са леђа и заклала га ножем.
У оптужници је наведено да је Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али да није предузео неопходне мјере да буде кажњена.
На рочишту одржаном 28. новембра, заштићени свједок Тужилаштва БиХ "С-3" дао је супротне исказе од раније датих Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/, због чега је тужилац Мирослав Јањић најавио могућност процесуирања овог свједока због давања лажног исказа.
Заштићени свједок је на прошлом рочишту тврдио да оптужени Сакиб Халиловић звани Кибе, кога зна још из школских дана, током боравка на подручју Каменице од маја до септембра 1992. године није имао никакву улогу у војном смислу, те да није видио да је имао своју групу.
Тужилац му је предочио запис са саслушања, који је дао Сипи 15. септембра 2009. године када је рекао да је Халиловић био предсједник Кризног штаба у општини Зворник и да је чуо да је са 20 људи у униформама са ознакама хрватских јединица дошао у његово родно село Сејфиће.
На прошлом рочишту је рекао да је само једном срео Кибета и његову групу на Доњој коси, који му је рекао да иду на купање на Дрињачу, додајући да су сви били у шорцевима и мајицама и да је међу њима била најмање једна женска особа, док је у ранијем исказу навео да је у Кибетовој групи била једна женска особа нижег раста, тамније косе и пути.
Током рочишта у Суду БиХ, које је дијелом било затворено за јавност, он је потврдио да се причало да је било неко дијете, али да не зна ко је то рекао.
У исказу Сипи свједок је навео да је од Алмира Сеферовића чуо да се неко дијете - каравлах из Каменице, појавило на тим просторима и да је убијено, али није рекао ко га је убио.
Други свједок Тужилаштва Нинко Сембер рекао је да је за убиство дјечака чуо од војника који су долазили у његову механичарску радњу у Тузли. Свједок је објаснио у Суду да су младићи са надимцима - Жило, Нико, Хузе, Книнџа и Џемо свако јутро током седам-осам мјесеци долазили код њега ради одржавања њиховог возила.
Свједок је навео да је Жило једном приликом 1993. године причао осталим младићима о убиству дјечака.
"Тада је рекао - ал намучи оно дијете, једва га закла. Увати га за врат, пресијече вену, неће кап крви да потече. Пуцала му је из пиштоља у главу", навео је свједок Жилове ријечи, додајући да је Нико рекао - "Што није наоштрила нож", а да је Џемо тада само ћутао.
Према ријечима свједока, Жило је рекао да је дјечака убила - Урфета, те да је он из њихове приче закључио да су Урфету сви познавали.
Он је рекао да су ови младићи до доласка у Тузлу били у Каменици, те да о убиству дјечака више никада нису причали.
Сердар је навео да је једном у љето 1993. године испред своје радње с леђа видио жену за коју су говорили да је Урфета, описавши је као малу, мршаву, црну жену у униформи.
Извор: Срна