latinica  ћирилица
04/12/2017 |  12:11 ⇒ 12:11 | Аутор: РТРС

Република Српска: Низак ниво улагања у науку

Научна продуктивност у Републици Српској вишеструко је мања од научне продуктивности земаља региона.
Истраживање (Фото: Sputnik/Виталий Тимкив) -
Истраживање (Фото: Sputnik/Виталий Тимкив)

У 2015. години објављено је свега 237 научноистраживачких радова, од чега највећи број припада примијењеним истраживањима (50,2 посто), развојним истраживањима 30,4 посто и фундаменталним истраживањима 19,4 посто.

Од 2010. до 2014. године, истраживачи из Републике Српске објавили су 780 радова, од чега је 301 рад цитиран, а укупно је регистрован 1.161 цитат.

Најраспрострањенији показатељ улагања у истраживања и развој је износ улагања изражен као проценат бруто  - друштвеног производа (БДП-а). Имајући у виду да су 2014. године бруто домаћи издаци за истраживање и развој износили 0,2 БДП-а, а у 2015. године 0,19 посто БДП-а, евидентно је да Српска улаже много мање у ове области у односу на земље Европске уније, наведено је у владином Приједлогу економских реформи до 2020.

У области истраживања институционални оквир је недовољно усклађен с добрим европским праксама, а присутан је и незадовољавајући ниво и квалитет научне продуктивности, низак ниво сарадње научноистраживачке заједнице с привредом, те изузетно ниска улагања у научноистраживачки рад.

Област технолошког развоја карактерише изражен јаз између могућности привреде да апсорбују нова технолошка рјешења и недовољно развијена свијест доносилаца одлука о важности иновација и нужности кориштења савремених технолошких рјешења.

Истовремено, у Републци Српској послује мали број великих компанија које улажу у иновативност.

На високошколским установама нема системске усмјерености ка развоју иновација, нити постоји адекватан систем вредновања и награђивања иноватора, односно управљања интелектуалном својином.

У Републици Српској, од укупно 350 промовисаних доктора наука у периоду од 2010–2015. године, чак 179 или 51 посто је из друштвених наука, што са 42 доктора наука из области хуманистичких наука чини чак 63 посто свих доктора наука.

Број доктора наука у области инжињерства и технологије је 16 посто, медицинских и здравствених наука 15 посто и свега шест посто из природних наука, што је далеко мање од просјека у ЕУ.

Као кључна реформска мјера Владе Српске у 2018. години у области истраживања, развоја и иновација те дигиталне економије је наведено успостављање ефикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом.

У плану је и израда елабората о оправданости оснивања Фонда за науку и иновативност те анализа постојећег правног оквира и идентификација његових потребних измјена и допуна у складу с реформским циљевима.

Извор: Независне новине