latinica  ћирилица
15/11/2017 |  10:14 ⇒ 11:09 | Аутор: РТРС

Монт Пелерин society најмоћнији think tank Европе

Монт Пелерин society је најмоћнији think tank европског континента.
Монт Пелерин society (Фото: https://twitter.com) -
Монт Пелерин society (Фото: https://twitter.com)

Њихов кредо је: наше мисли владају свијетом.

Монт пелерин друшво је основано 1947. у Швајцарској у једном хотелу који се налази на брду са именом Монт Пелерин од "либералних антифасиста" тј. економа као нпр. Friedrich August von Hayek i Milton Friedmann.

Веома мали број људи је упознат са постојањем овог друштва. Чланови и гости се не објављују у јавности. Чланови су нпр. Алан Гренспан, бивши шеф Федерал Ресерве Сyстем (ФЕД) у САД-у затим Ларс П. Фелд, економски савјетник њемачке канцеларке Ангеле Меркел. Члан је такодје по богатству у свијету седми човјек, Чарлес Кох, који је финансирао изборну кампању предсједника Доналда Трампа.

Овдје можемо оправдано да поставимо питање: шта је циљ таквог отмјеног друштва?

Вон Хаyек би на ово питање одговорио да је циљ промоција либерализма као апсолутни принцип социјалне организације!

Да поједноставимо ову изјаву, тржиште је добро, држава је лоша. Значи ради се о приватизацији, смањењем пореза за привреду и уништавањем социјалне државе.

Ове године Монт Пелерин друштво слави 70 година постојања. Они за себе не кажу само да су изумили неолиберализам, него су га инсталирали у читавом свијету, и поред огромног отпора.

Наиме, кратко послије другог свјетског рата је у Европи владало мисљење да је капитализам дјелимично крив за фашизам и да је поред национализма главни узрок избијања тог рата. Трауматизирани ратом, Европљани су хтјели социјалне државе, јаке синдикате, дјелимично је владала симпатија према социјализму.

Њихово (Монт Пелерин група на засједању у априлу 1947. са 36 реномираних учесника) убјеђење је био неолиберализам. А то убјеђење су финансирале банке и установе као Rockefeler Fundation, Credit Suisse i Bank of England.
Њихов план је био сљедећи, да у року од 30 година промјене јавно мијење које симпатише са социјалном државом и да се инсталира њохова мантра: приватизација, мање пореза за привреду и смањење социјалне државе.

Можда вам ово звучи превише једноставно, да је на неком брду у Швицарској пар економа смислило план из којег данас резултира инсталирани неолиберализам, али ствари тако стоје.

Наравно да нису могли да изађу у јавност са изјавом:богати да постану још богатији.

Њихова филозофија је била: богати да постану богатији јер је то за добробит свих .

Са оваквим ставом су се приближили елити западног друштва. Милијардери су финасирали невладине организације и институте по свијету, данас их имамо преко 500. Финансирани су факултети који економију предају по овом принципу. Куповане су комплетне катедре на универзитетима широм западног свијета.

Сам оснивач друштва, Милтон Фридмен, је предавао на универзитету у Чикагу. Тамо је заступао мишљење да тржисте ослобођено обавеза доводи до апсолутне слободе.

Та сива теорија о слободи тржишта није остала само теорија, него је први пут примјењена у пракси у једној диктатури. Од 1973. у чилеу под диктатуром Пиночеа су Фридмен и његови такозвани "Chikago boys" први пут инсталирали систем приватизације, смањење пореза и униставања социјалне дрзаве.

 Под диктатуром Пиночеа није било великог отпора у народу да се ове измјене примјене у реалној привреди. При крају диктатуре је близу половина народа у чилеу зивјела у апсолутном сиромаству. То је била апсолутна катастрофа. Међутим, за Монт Пелерин друштво је овај експеримент био апсолутни успјех. Зарада богатих Чиленаца је у просјеку порасла за 83%.

Чиле под Пиночеом је искориштен за екперимент неолиберализма, а народ те државе је имао статус зечева за изтраживање у неком мрачном лабароторију.

Ако се питате како је Монт Пелерин друштво "кажњено" за ове дјелатности, добили су Нобелову награду за економију!

Ту награду, која сама по себи није оргинал награда Нобела, је Монт Пелерин друштву уручила Шведска Национална Банка. У редовима те банке су били људи фасцинирани неолиберализмом и смтрали су да се на његовој промоцији треба радити упорније. Да је члан Монт Пелерин друштва сједио у комисији која је додијелила Нобелови награду за економију, сигурно је и то помогло у афирмацији неолибералне мисли.

Другим ријечима, Монт пелерин друштво не само да је фактички "измислио" Нобелову награду за економију, него су сами себи додијелили укупно осам награда до данас.

Те награде су њиховим институтима дали потребну сериозност да шире своју идеологију. Институти као нпр. Cato institute, International Centre for Economic Policy Research, The Heritage Foundation и многи други.

Кад смо већ код The Heritage Foundation, исти је 80их година у САД-у припремио нови економско-политички правац западне Америке. Такозвани Reaganomics. Извјесно вријеме је у Регановом савјетничком одбору сједило до 20 учиника Милтон Фридмен-а.

Поред сјеверне Америке, Монт Пелерин друство је "освојило" и Велику Британију. Преко Institute of Economic Affairs, Adam Smith insitute, The Centre for Policy Studies и други.

The Centre for Policy Studies је основала нико други до Маргарет Тачер лично. Премијерка Велике Британије је била "играч" Монт Пелерин друштва.

"Преузимање" Њемачке је извршено 1982.са такозваним "Lamsdorff Papie" који је описивао, погодићете, приватизацију, смањење пореза и смањење социјалне државе.

Концепт политике за превазиђење слабости економског раста и сузбијања незапослености (Konzept für eine Politik zur Überwindung der Wachstumsschwäche und zur Bekämpfung der Arbeitslosigkeit), такозвани Ламсдорф папир није писао шеф министарства за привреду тј. Ламсдорф (цлан њемачке либералне странке) него је писано од стране Монт Пелерин друсшва, прецизније, "папир" је писао његов сарадник Ото Шлехт. Он је 38 година дуго био сива еминенција у њемачком министарству за привреду. Наравно, био је члан Монт Пелерин друштва.

Њемачка либерална странка (ФДП) није имала свог директног канцелара, али га је имала ипак кроз Герхарда Шредера. Он је 2004. наставио шта је са Ламсдоф папиром почело. Са многим институтима је инфилтрирана Герхардова љевичарска странка (СПД).

Die Aktionsgemeinschaft Soziale Marktwirtschaft (ASM), Stiftung Marktwirtschaft, Initiative neue soziale Martktwirtschaftи многи други су институти Монт Пелерин друштва. Њихово дјело је утицање на економски програм љевичарске политике Герхарда Шредера, политика Агенда 2010. Ради се о програму реформирања пензионог и радног сектора, али суштина закона је приватизација, смањење пореза и укидање социјалне државе.

Герхард Шредер је због ове политике награђен од Фридмена.

Њемачки економ Херберт Гирш је рекао, ако желите да држава издваја мање за социјалне програме, онда се морате постарати да држава има мање прихода. То је постигнуто кроз приватизацију и смањењем пореза богатим корперацијама/људима. Он је свој закон назвао: диктат празних каса. Херберт Гирш није само био члан Монт пелерин друштва и најутицајнији економ Њемачке, он је био њихов предсједник.

 Такођер један од предсједника тог друштва, Џејмс М. Буханан, добитник (властите) Нобелове наград за економију 1986. за рад на економској теорији о смањењу дрзавног задузивања. Његов рад (енгл. The Calculus of Consent, 1962) је у сржи неолибералан. Његов теорем о смањењу државног задуживања је дио њемачког устава.

 Монт Пелерин друштво уводи своју неолибералну мантру и Балкану. Овдје се могу споменути институти као ISAC Fund у Београду. Institute for International Relations Загреб. Хеинри Бел Стифтунг Сарајево / Бања Лука. Др. Милош Шолаја, Аналyст, Analyst, Center for International Relations, Бања Лука, БиХ; Мс. Шејла Јусуфовић, Аналyст, Сарајево, БиХ

 Сада се поставља питање зашто овако отворено пишем о овоме?

Вјероватно зато сто ми већина људи неће повјеровати...

Аутор: Драган Вукадиновић, аналитичар