Физичар прецизно описао како ће изгледати наш живот за 200 година
"Биологија и технологија, радећи заједно, производе нову врсту људског бића и мислим да ћемо у наредних 100 до 200 година више разумјети како је меморија складиштена у човјечијем мозгу. Вјерујем да ћемо сви имати комјутерске чипове у мозгу који ће нас директно повезивати са интернетом. Биће довољно само да помислимо на неку информацију која нам је потребна и она ће се појавити у нашој глави", рекао је Лајтмен у интервјуу Тањугу.
Он вјерује да ће људи моћи да комуницирају међусобно мислима.
"Можда ће човјек изгледати исто кроз 200 година, али ће бити потпуно другачији. Вјерујем да ћемо постати полумашине и полукомпјутери и да нас биологија и технологија, у садејству, воде ка томе", истакао је Лајтмен.
Лајтмен борави у Београду поводом премијере представе "Ајнштајнови снови" у Југословенском драмском позоришту, рађеној по његовом истоименом бестселер роману, у коме се кроз снове славног научника посљедњих мјесеци прије завршетка теорије релативитета, бави различитим аспектима времена.
Примјећује да се данас, нарочито у развијеним земљама, живи превише брзо.
"Сви негдје журе, брзина комуникација, проток информација, паметни телефони, сви смо нон-стоп повезани, стално јуримо, не дајемо себи времена да размислимо ко смо и које су наше вриједности. Живимо у једном убрзаном свијету и то нас уништава духовно, наноси нам велику штету", рекао је Лајтмен.
Каже да су "Ајнштајнови снови" више фикција и наликују романима Габријела Гарсије Маркеса и Салмана Руждија, али и примјећује да модерна наука заправо има много тога фантастичног у себи.
"У 20. вијеку смо научили да је природа много другачија од онога што смо мислили. Ако погледамо на нивоу атома, видимо да се природа понаша много другачије, да дио нас може да буде на два мјеста истовремено. Сада знамо и да наш универзум није одувијек постојао и да је зачет прије 14 милијарди година. Модерна наука нам открива невидљиви свијет и у том смислу наука је фантастична", примијетио је Лајтмен.
Власник пет почасних доктората, први који је добио двоструко намјештење на Масачусетском институту за технологију, у области природних и друштвених наука, бави се истраживањем у области астрофизике и уједно је аутор шест романа.
Извор: Б92, Танјуг