latinica  ћирилица
13/10/2017 |  21:36 | Аутор: РТРС

Ковачевић: Андрић исписао ДНК балканских народа

Академик Душан Ковачевић рекао је вечерас у Београду на свечаној академији поводом 125 година од рођења Иве Андрића, да у кратким и љековитим записима о људској пролазности, у "Знаковима поред пута", овај велики српски писац исписује ДНК балканских народа.
Београд: Свечана академија - Фото: СРНА
Београд: Свечана академијаФото: СРНА

- Андрић је дао најсажетију и најтачнију "дијагнозу" земље на којој се рађамо, живимо или животаримо, ако смо имали среће да не страдамо у силним ратовима - рекао је Ковачевић на свечаности у Српској академији наука и уметности.

Он каже да је прошло 125 година од рођења писца "биографија наших предака, нас и наших потомака који ће се препознати у књигама написаним давно прије њиховог рођења".

- И ако је неко зажалио што није ништа написао о свом животу, не мора превише бринути - сви наши животи, све наше судбине и наше наде изневерене исписане су у књигама Иве Андрића - истакао је Ковачевић.

Предсједник САНУ академик Владимир Костић истакао је да је Академија поносна на то што је Андрић постао њен члан прије 91 годину.

- Данас обиљежавамо 125 година од његовог рођења, са поштовањем и осјећајем задовољства што смо га имали и имамо у овој средини, на Академији, у овом граду, у овој земљи, које је волио и сматрао својим, не ометајући никога да у његовим редовима налази и своје, посебне поуке, јер нам не пада на памет да тврдимо да он, као усталом ни Вук, Његош и нека друга велика имена које данас неправедно изостављам, припадају само нама - рекао је Костић.

Академик Миро Вуксановић рекао је да је Иво Андрић јединствен у српској књижевности и појам како се на једноставан начин постиже савршенство, пјесник који је успоставио умјетничке мостове између страна свијета, човјека и човјека, прошлости и нашег времена.

- О Андрићу се говори како не би смјело да се говори иако некад бива крив без кривице, што и јесте особина великих људи, јер мали човјек хоће великог да умањи, јер му се тако чини да ће постати већи - рекао је Вуксановић.

Он је истакао да је Андрић стварао на српском језику, чиме припада српској књижевности и указао да чињеница да се његова дјела сваке године објављују у Србији и у свијету значи да је Андрић наш савременик, да је тражен писац, да је његов квалитет неспоран.

- Само у овој години изаћи ће 55 наслова на српском и још петнаестак језика у двадесетак земаља свијета - рекао је академик Вуксановић.

Академик Матија Бећковић рекао је да не би било погрешно рећи да су родитељи Иве Андрића - Његош, Вук Караџић, српска народна поезија и српски језик, али да је Андрић био "сам себи предак".

- Иво Андрић једва да је негдје споменуо свог оца и мајку, тако да је он сам себи био и отац и мајка. За њега се једино не може рећи да није бирао народ у коме ће се родити, ни језик који ће говорити и писати. То је он све одлучио сам - каже Бећковић.

Он је подсјетио на то да је Андрић изабран у САНУ када је имао 34 године, а предложили су га Богдан Поповић и Слободан Јовановић.

На свечаној академији приказани су и филмски снимци на којима Андрић чита одломке из својих дјела, а драмски умјетници Небојша Дугалић, Милан Михаиловић и Петар Михаиловић читали су одломке из дјела нобеловца.

Извор: СРНА