latinica  ћирилица
09/10/2017 |  13:47 ⇒ 13:47 | Аутор: РТРС

Породице српских жртава: Ако није Орић, ко је крив за убиства?

Породице српских бораца који су нестали на Петровдан 1992. године на Залазју код Сребренице истичу да ослобађајућа пресуда Орићу представља ругање српским жртавама, показује да је судство БиХ корумпирано и под бошњачким политичким утицајем и да се све ради против Срба.
Спомен обиљежје у сребреничком селу Залазје - Фото: СРНА
Спомен обиљежје у сребреничком селу ЗалазјеФото: СРНА

Они питају ко је крив за убиства њихових најдражих ако није Орић и када ће Суд БиХ процесуирати те кривце и сазнати гдје су посмртни остаци несталих.

Дарко Ракић, чији је отац заробљен, па убијен, каже да су посмртни остаци са остацима још девет заробљених па убијених Срба на Залазју случајно пронађени 2011. године приликом тражења несталих Бошњака, а идентификовани и сахрањени годину касније.

"Мој отац је био са Слободаном Илићем за чију смрт је Орићу суђено и за шта је данас ослобођен. Зашто правосуђе БиХ није подигло оптужбу за све злочине који су почињени под Орићевом командом него су изузели само три случаја, а занемарили више од 2.000 српских жртава од којих су половина били цивили који су убијени под његовом командом или уз његово лично учешће", упитао је Ракић.

Он истиче да данашња пресуда говори да је судство корумпирано, да је Суд БиХ политички и под бошњачким утицајем.

Десанка Драгичевић, којој су настрадали супруг Светислав, дјевер Милош и неколико рођака, каже да злочинци нису одговарали ни за покољ у Залазју у Другом свјетском рату када су убили око стотину мјештана овог села и да се то понавља, јер за 25 година још нико није осуђен за убиство 32 погинулих и 22 заробљених па убијених на Залазју у посљедњем рату.

"Они су ругају српским жртвама и од таквог суда и државе ништа добро се не може очекивати", каже Драгичевићева.

Стака Цвјетиновић, чији је муж Иван нестао на Залазју 12. јула 1992. године, истиче да нема правде за српске жртве.

"Најтеже је породицама које још нису дошле до посмртних остататака својих најдражих да их достојно сахране и да знају гдје су њихове кости. Ова пресуда је срамотна и није ништа ново. Све се понавља. Срби се осуђују, а починиоци злочина над Србима ослобађају и то не води помирењу и перспективи на овом простору", каже Цвјетиновићева.

Анђелија Ракић, чији су муж Светозар и брат Недељко Глигић нестали, каже да је ово још један стрес за породице жртава и њихово понижавање и да се послије оваквих пресуда не може вјеровати Суду и држави БиХ.

"Све се ради против Срба и ова држава се мора распасти", истиче Ракићева.

Од 22 српских бораца који су нестали на Петровдан 1992. године на Залазју код Сребренице ни након 25 година није пронађено још њих петоро.

Извор: СРНА