Антибиотици не лијече ни прехладу ни грип

Најпреписиванији лијекови дјеци, у посљедње три године, били су антибиотици, а најновија истраживања су показала да чак половина није била неопходна у терапији.

Два упозорења - Србија троши пет пута више антибиотика него земље у Европској унији, 12 бактерија које представљају највећу пријетњу здрављу, постале су отпорне на већину антибиотика. 

Фармацеут Ирена Митровић из Апотекарске установа "Београд" рекла је за РТС да грађани долазе без рецепата за антибиотике, како креће сезона прехлада. 

"Антибиотици лијече искључиво бактеријске инфекције, или се користе за спречавање неке бактеријске инфекције. Ни прехладу ни грип не можемо лијечити антибиотицима", истакла је Митровићева. 

Како каже, љекар је тај који ће препоручити који антибиотик да се користи, када, у којој дози и колико дуго. Улога фармацеута је ту да савјетује како се антибиотик користи, да упозори на могуће алергијске реакције, на интеракције са бројним другим лековима, на интеракције са храном.

Уз правилну употребу и савјете фармацеута развој резистенције се може смањити.

"У оном тренутку када нам је потребан антибиотик ми нећемо имати адекватан баш због развоја отпорности", каже Митровићева.

"У државним апотекама антибиотик без рецепта се не може добити", закључила је Митровићева.

Извор: РТС