Гени који се боре против рака: Лијечење које постаје реалност
Компаније и универзитети журе да што прије развију ове нове терапије, које репрограмирају имуне ћелије пацијента, претварајући их у уништитеље рака које истраживачи називају "живом дрогом". Један од тренутних циљева је да омогуће да функционишу код различитих врста рака, укључујући рак дојке, простате, бешике, плућа и панкреаса.
"Ово је био потпуни преокрет са раком крви", каже др Стефан Грап, директор имунотерапијског програма у Дјечијој болници у Филаделфији.
"Ако буде могло да функционише и код поодмаклих тумора, биће потпуни преокрет за цијелу област".
Овакав облик лијечења сада се истражује и код глиобластома, агресивног тумора на мозгу.
Резултати студија на Универзитету у Пенсилванији били су помјешани. Од првих десет пацијената један је живео 18 мјесеци са нечим што истраживачи називају "стаблином болешћу". Друга два преживјела имају рак који је напредовао, а остали су умрли.
Студије напредују у много праваца. Производи који су најближе одобравању лијечиће рак крви, као што су леукемија и лимфом.
Очекује се да ови нови облици лијечења коштају по неколико стотина хиљада долара и долазе уз ризике. Пацијенти у најранијим истраживањима скоро су умрли од нуспојава као што је су грозница, низак притисак и зачепљење плућа. Доктори су научили како да контролишу такве реакције, али експерти су забринути око потенцијалних дугорочних ефеата, као што је други рак који би у теорији могли да изазову онеспособљени вируси који се користе у генетском инжењерингу. Таквих примјера још увијек није било.
Ново лијечење леукемије захтева одстрањивање милиона бијелих крвих зрнаца, званих Т-ћелије - често посматране као војници имуног система - из пацијентовог крвног Система, њихово генетско програмирање да препознају и убију рак, затим њихово множење и поновно убацивање у пацијента. Цијели овај процес је скуп јер се лијечење сваке особе мора обавити посебно.
Истраживања у различитим центрима покушавају да пронађу начине да користе ове измјењене ћелије, зване ЦАР-Т ћелије, против мезотелиома и рака бешике, дојке, простате, панкреаса и плућа. Др Грап каже да су тумори попут утврђења.
"Они не желе да дозволе Т ћелијама да продру. Потребна нам је комбинација приступа, ЦАР-Т плус још нешто, али док се то још нешто не пронађе нећемо наилазити на исте реакције."
Првобитно лијечење леукемије Т ћелијама настало је Универзитету у Пенсилванији, који је дао лиценцу Норватису. У јулу владина комисија предложила је одобрење за узак круг озбиљно болесних пацијената, само пар стотина годишње у САД-у: они старости од 3 до 25 година који имају акутну лимфобластну леукемију која није реаговала на стандардно леијчење, или се након њега вратила.
Такви пацијенти имају мале шансе за преживљавање, али у клиничким испитивањима само једно лијечење Т-ћелијама код многих је произвело дуге ремисије, а неке можда чак и излијечило.
Норватис планира да поднесе захтјев за још једно одобрење истог лијечења (које се зове ЦТЛ019 или тисагенлецлеуцел) за одрасле са типом лимфома - ширење великог лимфома Б ћелија који је одбио лијечење, или се након њега вратио. Супарник, Ките Фарма, такође се пријавио за одобрење лијечења лимфома Т- ћелијама. Још један супарник, Јуно, морао је да прекине истраживање Т-ћелија, након што је пет пацијената умрло од отицања мозга. Кире је такође пријавио једну овакву смрт.
Норватис истражује и неколико других типова Т-ћелија са другачијим генетским промјенама, у сврху лијечења хроничне лимфоцитне леукемије, мултиплог мијелома, као и глиобластома. Неки од обећавајућих радова укључују напоре да постојећа лијечења генима још ефикаснијим код рака крви. Пацијентима са лимфомом Т- ћелије се дају заједно са леком ибрутинибом, и чини се да ова комбинација делује боље од било чега другог.
Истраживачи у Центру за рак Мд Универзитета у Тексасу, у Хјустону, покушавају потпуно другачији приступ програмирању ћелија, за који се надају да можда једног дана пружи лијечење "на готово", које неће морати да се прилагођава сваком пацијенту посебно и можда буде мање скупо.
Умјесто коришћења Т-ћелија, тим користи природне ћелије убице, другу компоненту имуног система, која има моћ да се бори против свега што препозна као страно. Уместо вађења ћелија из пацијената, истраживачи, др Кејти Резвани и др Елизабет Шпал, одстрањују ћелије убице из узорака крви из пупчане врпце, дониране од жена које су се управо породиле.
Једна јединица крви из пупчане врпце доприноси довољно ћелија за лијечење пет особа, рекла је.
"Планирамо да направимо производ и убацимо га свијежег у пацијента, али такође радимо и на оптимизацији процеса залеђивања, да бисмо могле да направимо производ, заледимо га и чувамо, како бисмо га дале пацијенту када му је потребан."
Извор:Б92, Nedeljnik.rs