latinica  ћирилица
18/08/2017 |  18:07 | Аутор: РТРС

Љајић: Тешко да ће хашки осуђеници казну служити у Србији

Предсједник Националног савјета за сарадњу Србије са Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је да не види могућност за реализацију иницијативе да се хашким осуђеницима омогући служење затворске казне у српским затворима.
Расим Љајић - Фото: ТАНЈУГ
Расим ЉајићФото: ТАНЈУГ

- Не видим да постоји неко другачије расположење него до сада. У међународној заједници и Трибуналу не видим да се то расположење промијенило - рекао је Љајић поводом иницијативе министра спољних послова Ивице Дачића у УН да српски осуђеници у Хагу служе казне у Србији.

Љајић је за Радио "Слободна Европа" навео да је Србија овакву иницијативу први пут изнијела прије десетак година, али да званично никада није добила конкретан одговор, него само различита објашњења о томе због чега тај захтјев тешко да може да буде прихваћен.

Он појашњава да је формални разлог за то препорука генералног секретара УН да осуђеници не могу да издржавају казну на простору бивше Југославије, која може да се повуче уколико би била донесена другачија одлука.

- Увијек смо имали објашњење - док се не изруче сви није реално да говоримо о томе да се уопште уђе у процедуру. Мање-више, Трибунал је пребацивао лоптицу на Савјет безбједности УН, али је било важно мишљење и хашког тужилаштва и Трибунала - рекао је Љајић.

Он је додао да су незванична објашњења била да није рално да се предузме један такав потез све док сви оптуженици не буду изручени, а потом и да Трибунал сумња да би у Србији осуђеници имали повлашћени третман, с обзиром на расположење у јавности да се већина њих третирају као хероји.

Љајић истиче да хашки осуђеници не би имали бољи третман у Србији, упркос томе што се они чешће славе као хероји, него што се третирају као починиоци тешких ратних злочина.

Он наводи да је мотив Дачића да искористи сусрет са генералним секретаром УН Антониом Гутересом како би поновио захтјев да преосталих 15 српских држављана, хашких осуђеника, одслуже остатак казне у затворима у Србији, био хуманитарне природе.

Извор: СРНА