Филм о Алији Изетбеговићу снимају у злогласном сарајевском логору за Србе (ВИДЕО)
720 минута у шест епизода – тако су турски сценаристи, са турским глумцима замислили да представе живот Алије Изетбеговића. Сценарио, домаћој јавности непознат, писали су Турци под надзором својих историчара, а већ на представљању серије дало се закључити да стиже још једна једнострана историјска прича.
Доказују то и локације снимања – нарочито она у Тарчину, простору гдје се налазио “сарајевски Аушвиц” и оном за кога постоје свједочења да их је и главни лик серије за живота обилазио. 25 година касније, обилази их његов син, али овог пута на сету снимања серије баш о свом оцу.
“Читав његов живот је уствари био борба, отпор, борба са силама које су наоко изгледале далеко надмоћније у односу на њега. Међутим, нису биле надмоћне чим га нису сломиле”, рекао је Изетбеговић.
Нису сломиле њега, али јесу бројне недужне цивиле – њих 24 умрло је баш у логору “Силос” због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу. Сигурно је да се ове историјске чињенице у серији неће наћи, али зато сјећања чувају преживјели.
Винко Лале истиче да у 20. вијеку доживијети такве тортуре за људски ум просто несхватљиво.
“Кроз Силос у Тарчину прошло је преко 700 људи, 13 жена, једну су довели у седмом мјесецу трудноће и била је логору. Најмлађи логораш имао је 14, а најстраији 82 године”, прича Спасоје Ковачевић.
За логораше и организације проистекле из рата ово је јасна порука да политичко Сарајево не одустаје од идеје унитарне Босне и Херцеговине. Снимање на локацијама попут Тарчина и представљање приче по мјери само једног народа, сматрају у организацијама, неће донијети ништа добро по БиХ.
"Колико анимозитета имају према Србима гдје управо ових дана снимају серију о Алији Изетбеговићу у Тарчину, тамо гдје је он лично наредио да се отвори логор за Србе. Ово је фашистички потез од самог режисера, а поготово људи који то дозовљавају”, истакао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.
Недељко Митровић, предсједник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, нагласио је да је готово немогуће снимање оваквог једног филма који ће изазвати само дубље подјеле и неповјерење у Босну и Херцеговину.
Немогуће јесте, али у земљи апсурда попут БиХ, све је могуће. Још већи апсурд је то што ово није прва једнострана прича о ратној историји БиХ, и прича која се из прошлости враћа у времену када се, бар декларативно, сви залажу за мир и јединство, нарочито оно у погледу европске будућности.
Турски сценаристи своју очараност ликом и дјелом Алије Изетбеговића нису крили, али су очито заборавили да у Босни и Херцеговини и даље живе три народа.