"Бубамара" из Барија у Институту за рестаурацију
Овдје је ријеч о „бубамари“, лопти коју су потписали и „лансирали“ на трибине стадиона у Барију 1991. године фудбалери „Црвене звезде“ након завршетка меча са „Олимпиком“ из Марсеја и освајања Купа шампиона.
Конзерваторка Централном институту за конзервацију и рестаурацију (ЦИК), Данијела Јовановић, која ради на „реанимацији“ „Звездине“ лопте, објашњава у каквом стању је лопта дошла у њене руке.
„Лопта се деформисала и испустила ваздух па смо морали прво да је рашијемо и извадимо јој унутрашњу гуму“, објашњава конзерваторка „операцију спасавања“.
Широк је дијапазон предмета и дјела из земље и иностранства које Централни институт за конзервацију и рестаурацију у Београду „диже из мртвих“ – од слика, римских брошева, прстења, средњовјековних кључева, предмета од стакла, текстила, а недавно је на поправку „свратила“ и торба чувеног српског научника, Николе Тесле.
Напомиње да су прије хитне интервенције, „крвну слику“ лопте провјерили на Технолошком факултету у Београду, гдје су резултати показали да је ријеч о озбиљним повредама насталим током година.
„Испуњавамо пукотине на лопти које су настале током година. Вријеме када је ова лопта коришћена је почетак употребе лопти од вјештачког материјала, односно пластике, јер до тог времена, у употреби су биле лопте од коже“, наводи Данијела Јовановић.
Према њеним ријечима, у питању је лопта која је донесена са финала Купа шампиона у Барију 1991. године и на којој се налазе сви потписи фудбалера „Црвене звезде“.
„Ово је једна од ријетких лопти која је ухваћена на терену и коју су фудбалери након утакмице бацили у публику и која има потписе свих фудбалера 'Црвене звезде' из тог периода“, представља Данијела свог „пацијента“.
Обећава, ускоро ће потписи фудбалера „Црвене звезде“ Панчева, Просинечког, Југовића...бити поново јасно видљиви.
Директорка Централног института, Сузана Полић, каже да је посао њеног тима рестауратора сличан љекарима, једни спасавају живот људи, други, живот предмета.
„Лопта које је донесена је, у међувремену, изгубила на изгледу и потписи су почели да блиједе и у посљедњем моменту је код нас да је спасимо. Испитује се стање предмета као у медицини, прави се анамнеза, а затим се тражи лијек за њихово стање“, објашњава директорка.
Извор: Танјуг