Дојче веле: ЕУ жели да посредује у трговинском спору
ЕУ разматра то питање и позива стране у спору на уздржаност. Портпарол Европске комисије потврдио је да још није стигло писмо које су у Брисел упутили надлежни министри из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније у коме се жале на поступке чланице Европске уније Хрватске.
Министар трговине Србије Расим Лјајић и његове колеге позивају у писму Европску комисију да оцјени сукоб између Хрватске и њених комшија. Али и без тог писменог позива ради се на процјени ситуације, изјавио је портпарол Европске комисије.
"Сагледавамо стање и тражимо од свих учесника уздржаност како би се избјегла ескалација и дошло до слоге у договорима које би требало спроводити у добрим намјерама", изјавио је Карлос Мартин Руиз де Гордехеља.
Потреба или претјеривање? Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија – све земље које желе да приступе Европској унији – оптужују хрватске службе да у великој мери отежавају увоз пољопривредних производа. Хрватска је од прошле недјеље драстично повећала намете за инспекцију воћа и поврћа на својим државним границама са 12 на око 270 евра по камиону. Србија оптужује Хрватску да тако органски узгојено воће и поврће може да буде задржано на граници и по 30 дана.
То су протекционистичке мјере како би се домаће тржиште заштитило од повољног увоза – тако гласи оптужба министра Лјајића. Хрватска те тужбе одбија. Она сматра да мора да провјерава квалитет робе у смислу смјерница за заштиту потрошача. Хрватска тврди и да нова правила важе за све државе које нису чланице ЕУ. Србија и друге три земље Балкана прете контрамјерама.
Тражи се тумачење споразума Европска унија и Брисел могли би да буду судије у том спору с обзиром на то да су чланице ЕУ – дакле и Хрватска – повезане с државама Балкана такозваним Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП). Споразум са Србијом као кандидаткињом за чланство, између осталог предвиђа и слободан промет робе између ЕУ и Србије. Царине у начелу више не могу да се одређују, а и таксе и друге вантарифне препреке у слободној трговини требало би ограничити на минимум – све у духу тог Споразума.
Хрватска тако на сусједне земље примјењује иста правила као и према било којој држави у свијету. То противријечи одредби ССП која кандидате ставља у повлашћен статус. Али и Хрватска може да се позове на исти Споразум, јер он у одређеним случајевима дозвољава интервенцију ако је тржиште за одређене производе у великој мјери поремећено или се спроводи дампинг.
ЕУ жели да посредује Према одредби Споразума о придруживању, Србија може да се жали Повереништву Већа придружених земаља у којем своје представнике имају Европска комисија, Савет министара (чланица) ЕУ и Србија. То Веће може да донесе и обавезујуће одлуке јер се састоји од представника свих 28 земаља-чланица уз Србију. Али и пре него што до тога дође, Европска комисија жели да посредује у духу слободне трговине, обећавају европске дипломате у Бриселу.
Могућ је, наиме, и поступак пред судом Свјетске трговинске организације јер су погођене земље – с изузетком Србије и Босне и Херцеговине – чланице те организације. Провјјеравање ко је за шта надлежан и каква је ситуација на терену могло би да траје недељама, а до тада би за робу која по великој врућини стоји у камионима вјероватно било прекасно.
"Управо провјеравамо да ли се хрватске мјере уклапају у обавезе предвиђене ССП", кажу у Европској комисији. А када ће она формирати конкретно мишљење – то нису знали да кажу.
Извор: Независне, Дојче веле