latinica  ћирилица
08/08/2017 |  14:32 ⇒ 14:33 | Аутор: РТРС

У Београду обиљежено 88 година од смрти Арчибалда Рајса

Полагањем вијенаца на споменик Арчибалду Рајсу и пригодним обраћањем, данас је у Топчидерском парку у Београду обиљежено 88 година од смрти овог хуманисте и пријатеља српског народа и Србије.
Др Арчибалд Рајс (Текст и фотографије Музеј жртава геноцида) -
Др Арчибалд Рајс (Текст и фотографије Музеј жртава геноцида)

Генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић рекао је да је Рајс, од доласка у Србију 1914. године па све до смрти 1929. године, понављао истину о страдању Срба, али и свједочио о њиховој албанској голготи, васкрсавању српске државе на Крфу, пробоју Солунског фронта и ослобођењу земље.

- Срби не треба да се сјећају Рајса само по његовом професионалном позиву и етици која је доказана у том периоду када је као криминолог поступао у Србији, највише на простору Мачве, Подриња, као и цијеле западне Србије, већ треба и да живе кроз поруке из његовог чувеног списа "Чујте Срби - чувајте се себе", односно да упознају себе да би могли да рјешавају највеће проблеме - поручио је Селаковић, преносе београдски медији.

Замјеник градоначелника Београда Андреја Младеновић изјавио је да Град активно сарађује са удружењем које његује дјело Арчибалда Рајса и настоји да му се одужи тако што неке улице и институције носе његово име.

- Рајс је човјек који је пуно вриједио у свом времену и један од странаца који су били везани за Србију и много јој помогли - рекао је Младеновић и подсјетио да је управо Рајс поставио темеље српске криминолошке и форензичке науке, те да је и прошао албанску голготу и повратка у Србију, пробијајући Солунски фронт.

Предсједник Удружења потомака солунских ратника "Др Арчибалд Рајс" Мирослав Ђоловић каже да нема онога ко је хтио да и мало проникне у историју српског народа, а да није разговарао о Арчибалду Рајсу - пријатељу Срба за сва времена.

Швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани Арчибалд Рајс истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата.

У Србију је дошао да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом, на позив српске владе 1914. године.

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи "Шта сам видио и проживио у великим данима", а прије тога објавио је "Писма са српско - македонског фронта", док је као своје посмртно завјештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге "Чујте Срби!".

Извор: СРНА