Храм Св. Прокопија у Високом обиљежио крсну славу (ВИДЕО)
Окупљени вјерници, углавном избјегли Срби из Високог и других општина централне Босне, добровољним прилозима поможу обнову храма чија је фасада, али и унутрашњост оштећена.
Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је да Високо није мјесто прошлости и сјећања, већ мјесто гдје Срби могу да живе. А тамо данас живи тек нешто више од 200 Срба.
У порти 160 година старог православног храма сабрали су се протјерани Срби из Високог. Расељени широм Српске и свијета долазе једном или два пута годишње на опустјела имања и траже купце за своју дједовину.
- Послије `92. сам напустио своје огњиште и скрасио се у Бијељини. Моја дјеца се сигурно неће вратити. Ја понекад дођем код брата који овдје живи и гледамо да продамо имање, што ћемо на крају и учинити - каже Млађен Дабић, избјеглица из Високог.
Бесједећи окупљеном народу владика Григорије поручио је управо супротно- да не напуштају Високо, јер је то мјесто гдје се Срби налази на своме.
- Није ово мјесто створено за прошлост и за сјећање, већ мјесто гдје се може живјети - поручио је владика.
Косана Ђокић живи у Високом. Нада се да ће неко од избјеглих Срба послушати позив владике и вратити се јер, како каже, осим супруга нема никог свог у родном граду.
- Драго би ми било да се врате а живимо тако како знамо, сналазимо се. Најгоре што немам никог од своје фамилије, а комшилук туђи - прича Косана.
Храм Светог великомученика Прокопија изграђен је за вријеме Отоманске окупације ових простора. 2004. године проглашен је националним спомеником БиХ. Садржи вриједну колекцију православних икона, а унутрашњост, фасада и околни објекти захтијевају брзу обнову. Страјешина Храма, јереј Миљан Рађеновић, каже да су потребна велика средства за обнову.
На данашњи дан Срби су се вратили у Високо и евоцирали успомене. Након одласка иза њих остају натписи "Продаје се", који говоре о реалности останка и суживота.
Од скоро 8.000 Срба колико их је према предратном попису `91. живјело у овом граду, остало је свега 286 Височана који су се на попису 2013. изјаснили као Срби.