Ови рекреативци активно трче и у шестој деценији ВИДЕО)
Заједничко им је неколико ствари: да воле спорт, иако нико није професионални спортиста, за њих су године само број, здравље су одавно ставили на прво мјесто и сви изгледају барем десет година млађе.
Зову их "Четрдесет плус". То је весела дружина приједорских маратонаца, међу којима су најбројнији они који су на десетине километара претрчали, иако су у петој или шестој деценији. Додуше, има и млађих. Међу најстаријима је педесетосмогодишњи приједорски маратонац, Бошко Мандић, који годишње истрчи и до шест маратона.
Дневно претрчи двадесетак километара, уз будно око посматрача и навијача.
Међу најиздржљивијим и најискуснијим приједорским маратонцима је и педесетдвогодишњи Ранко Колар. Одувијек се бавио спортом, али му је трчање "ушло у крв" када је прије десетак година оставио цигарете. Мало помало, постао је "озбиљан рекративац". Мјесечно истрчи и до 200 километара.
Раме уз раме са колегама рекреативцима, на маратонима и полумаратонима већ годинама учествује и педесетогодишњи Здравко Мрђа. Прву трку, истрчао је прије 36 година.
На дуге стазе трчи и приједорска професорка флауте, Радмила Трбић. У петој деценији учествује на маратонима и полумаратонима.
Они трче и на хладноћи и по врућинама. Најчешће сеоским путевима, јер су и велики љубитељи природе. Неријетко истрче и до врха Козаре. За њих је трчање више од спорта-"издувни вентил" и спас од свакодневног стреса.
Ово је најјефтинији спорт-кажу приједорски маратонци, звани "Четрдесет плус".
Учешћа на маратонима и полумаратонима финансирају сами. Трчећи, стекли су бројна пријатељства. Најважнија је "снага воље".
Када заврше пословне и породичне обавезе, приједорски маратонци, обувају патике и помјерају границе своје издржљивости. Кажу, њима нису потребне таблете за смирење, јер се спортом боре против животних брига.
Млађи атлетичари уче на њиховом примјеру-да за спорт није важно колико имаш година, већ како се осјећаш.
Кажу, уз такав став, већ је истрчано пола маратона.
Опширније погледајте у прилогу.