Проскурјакова: БиХ неопходна промјена основе економије
Први проблеми је то што је јавни сектор превелик и неефикасан, други што је раст вођен потрошњом, а не инвестицијама, а трећи што се радна мјеста не отварају у реалном приватном сектору, истиче шеф Свјетске банке у БиХ Татјана Проскурјакова.
БиХ би могла остварити већи економски раст од три одсто, колико износи пројекција за ову годину, само ако се промијени структурална основа економије земље, навела је Проскурјакова.
Она је додала да је ова промјена и суштина стратегије Банке.
- Ако претпоставимо да ће се овај раст од три одсто не само остварити већ и одржати, иако је његова одрживост под знаком питања, то није довољно да би се БиХ икад приближила ЕУ. У БиХ би 25 година морао бити раст шест одсто, да би достигла ниво Уније - истакла је она.
Проскурјакова наводи да неке азијске или европске земље годишње "расту" седам одсто, чак и више, те оцијенила да је заиста могуће да БиХ оствари пуно бржи економски раст.
Први проблем у БиХ је тај што је јавни сектор превелик и неефикасан и као такав гуши приватни сектор, други што је раст вођен потрошњом, а не инвестицијама, а трећи што се радна мјеста не отварају у реалном приватном сектору.
- Има још једна ствар која није искључиво поменута у нашој стратегији, али је очигледна потреба да се и то помене. Ако погледате систем опорезивања и социјалне заштите у БиХ, видјећете да је он заснован на југословенском моделу који претпоставља да сви раде за државу - напомиње Проскурјакова.
Она наводи да се цијели систем социјалне заштите заснива на социјалним доприносима, односно опорезивању рада, што значи да људи који су запослени у реалном сектору морају плаћати све то, чак и више од продуктивности радне снаге, што доводи до тога да се не исплати запошљавати у привреди.
- Ако се то не промијени, сви ће бјежати из реалног сектора у сиву економију и онда ће за социјалну потрошњу увијек постојати дефицит у буџету. Како се мијења структура економије, мора се вршити реформа социјалне заштите и реформа пензијског осигурања - поручила је она.
Истиче да је то велики изазов, али да је добра вијест да у БиХ постоји спознаја о томе.
Ако буде постојала политичка воља у земљи да се уђе у те реформе, Проскурјакова наводи да ће и Свјетска банка пружити подршку и у финансијском смислу, али и техничку и аналитичку подршку.
Осврћући се на рад Канцеларије Свјетске банке у БиХ у задње двије и по године, од када је преузела функцију у БиХ, она је истакла да су до сада одобрене четири операције чија је укупна вриједност 260 милиона америчких долара.
- Прва се односи на путну инфраструктуру, гдје је укључена и саобраћајница Неум-Столац, друга операција је програм подршке запошљавању која обухвата програме запошљавања и у Републици Српској и у Федерацији БиХ - навела је Проскурјакова.
Према њеним ријечима, трећи је пројекат јачања банкарског сектора, који такође обухвата оба ентитета, док се четврти односи на подрушку буџетима, гдје је било укључено 10 услова који су испуњени и такође обухвата и Републику Српску и Федерацију БиХ.
- Тако можемо рећи да се за сада у БиХ програм Свјетске банке имплементира без застоја - рекла је Проскурјакова, те додала да постоје још двије операције које су скоро готове и чије се одобравање очекује на јесен.
Једна од њих је реформа жељезничког сектора у Републици Српској, вриједна око 50 милиона долара, а други пројекат односи се на реформу здравственог сектора и ту се још разматра да ли ће он бити само за Српску или ће бити укључена оба ентитета.
- Није ту битан само новац, већ и техничке анализе које се врше приликом припрема пројеката - појаснила је она.
Навела је да је за њу БиХ извор потенцијала и наде, да су најзначајнији ресурси БиХ људи, али и природни ресурси, погодни за туризам, а ту је и позиција земље - на прагу ЕУ, највећег свјетског тржишта.
- Уколико се имплементирају неопходне структурне реформе, грађанима БиХ је "само небо граница". Најзначајније је задржати политичку вољу, а оно што сам видјела када сам тек дошла овдје јесте да су се сви објединили, што даје наду земљи - навела је Проскурјакова.
Извор: СРНА