Недостаје ли конобара и кувара у Требињу? (ВИДЕО)
До запослења не могу сви, јер селекцију врше послодавци, који траже конобаре и куваре са искуством. Тражећи рјешење, макар и као помоћни и сезонски радници, бројни занат пеку или до повремене зараде стижу на приморју.
Ристо Гудељ, до главног конобара, стигао је послије једанаест година рада, од Требиња до приморја, и назад. Није школовани угоститељ, али тврди да млади, уз упорност, коректну комуникацију, познавање језика и дисциплину, могу солидно зарадити.
- Завршио сам економску школу и није било посла у струци - додао је Гудељ.
Иако јој је тек двадесет, Милица Скулић, преузела је смјену главног кувара у ресторану. Спознала је разлику између наученог и захтијева послодавца и госта.
- Двоумила сам се. Мислила сам да никада неке ствари нећу савладати, али временом све то надолази - истакла је Секулићева.
- Све зависи од његове воље, од амбиција, ако хоће да учи и да ради - тврди власница угоститељског објекта
Тања Шакотић.
Ипак, питање понуде и потражње, или боље речено – зарада, на крају је однос послодавац-радник, у коме свако има свој интерес. Шездесет конобара и стотину десет кувара, углавном без искуства, у Требињу је на списку незапослених.
- Проблем је у систему школовања, зато што ова дјеца похађају школу у учионицама, уђу у алакард ресторан и власници их не смију пустити у рејоне - сматра власник угоститељског објекта Југослав Деретић.
Појединци, у тражењу боље зараде, одбијају понуде.
- Неће омладина да ради, нисам ни ја почео да радим за неку велику плату. Почео са са малом и стигао сам ту гдје сам - нагласио је конобар Ђорђе Секулић.
- Има доста наших лица, која овдје не траже активно посао, јер зарађују добро преко границе или су нашли посао у свом занимању - изјавила је руководилац бироа за запошљавање Требиње Мирјана Секулић.
Неки од њих, са искуством или без , вратиће се у своју средину. Тим прије, тврде угоститељи, што је са сваком новом сезоном, потребно и више радника.