latinica  ћирилица
02/07/2017 |  17:14 ⇒ 19:32 | Аутор: РТРС

Који су симптоми гојазности и како их успјешно контролисати

Гојазност значи да особа има превише сала, а то није исто као када је неко предебео. Особа са вишком килограма тежи више него би требало у односу на тежину својих костију, мишића, масти и воде у тијелу. Код гојазности се, међутим, ради о акумулацији абнормалних количина масти.
Гојазност - Фото: илустрација
ГојазностФото: илустрација

Људи се сматрају гојазнима када је њихов индекс телесне масе већи од 30, док се нормалан индекс тјелесне масе креће између 25 до 30. Индекс тјелесне масе је тежина тијела подијељена квадратом висине и изражава се у килограмима по метру.

Због немогућности да одоле емоционалним сигналима и неконтролисаном уносу хране, гојазност за 60 одсто више погађа жене него мушкарце. Генетика, калоријска неравнотежа и лош избор начина живота су неки од бројних разлога гојазности. Вишеструке трудноће и савремени начин живота, који подразумијева много сједења, у поређењу са животом неколико деценија уназад, резултира порастом броја гојазних жена.

Конкретни симптоми гојазности

Гојазност код жена води до гомилања масног ткива око стомака, што представља ризик за кардиоваскуларне болести, високи притисак и дијабетес. Гојазни, као дјеца, имају веће шансе да буду гојазни и као одрасле особе. Стероиди и још неки лијекови могу да имају штетан утицај на тежину и могу довести до гојазности.

Главни проблем је конзумирање хране која има пуно калорија и недостатак физичке активности која би утицала на сагоријевање вишка калорија. Такође, жене које имају спорији метаболизам имају више проблема са одржавањем тежине. Симптоми гојазносту су поремећен сан, краткоћа даха, жучни камен, проширене вене, апнеја у сну...

Индекс тјелесне масе користи се за дијагнозу гојазности, па ако је виши од 30, особа се сматра гојазносм. Постоји и инструмент - калибарски шестар, којим се може измјерити тјелесна маст мјерењем дебљине коже.

Како је успјешно контролисати

Гојазност се може контролисати повећањем тјелесне активности и редукцијом уноса калорија. Потребна је прилагођена дијета која садржи здраве монозасићене и полизасићене масти.

Угљени хидрати и нездраве масти морају се смањити, а унос хране базиране на калцијуму, као што је кељ, броколи, лосос, купус, мора се повећати. У исхрану треба уврстити житарице од цијелог зрна, сјеменке и лиснато поврће.

Редовно кретање и вјежбање од 60 минута што више дана недјељно чува од гојазности.

Извор: nedeljnik.rs