Прекинута сједница Представничког дома ПС БиХ, наставак 5 јула
У наставку сједнице 5. јула биће гласано о свим тачкама дневног реда данашње сједнице, а потом ће бити одржана нова сједница Представничког дома.
Прије прекида сједнице посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ обавили су расправу о Приједлогу закона о парламентарном надзору.
Посланик СДС-а Борислав Бојић је током расправе истакао да је ријеч о закону који би требало да има позитиван утицај на развој политичког система БиХ те да понуди добар алат Парламентарној скупштини БиХ, како би могла да врши своју контролну улогу.
Он је нагласио да је досадашња пракса показала да је неопходно доношење таквог закона, истичући да је ријеч о компромисном рјешењу у правцу јачања позиције Парламентарне скупштине БиХ, те да ће се, уколико буде потребе, закон даље дорађивати током примјене.
Посланик СББ Дамир Арнаут рекао је да се у амандманској фази може говорити о проширивању неких одредби овог Приједлога закона и затражио да се утврди шта се десило са мишљењем законодавно-правног сектора.
Представнички дом разматрао је и Извјештај о провођењу закона из надлежности Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ, који је парламенту поднијела ова комисија.
Предсједник ЦИК-а Ирена Хаџиабдић замолила је посланике да обрате пажњу на извјештај, који садржи ретроспективу свих активности, које је комисија радила у прошлој години.
Посланик клуба Независни блок Садик Ахметовић је током расправе о Информацији Колегијума секретаријата у вези с реализацијом закључка Заједничке комисије за административне послове, указао да тај новоформирани клуб нема просторије у згради Парламента БиХ.
Предсједавајући Представничког дома Шефик Џаферовић одбацио је инсинуације на његов рачун у вези са проблемом недостатка радних просторија за посланике Независног блока.
Замјеник предсједавајуећег Представничког дома Борјана Кришто је предложила да се за рјешавање овог питања сазове сједница Заједничке комисије за административне послове.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Борјана Кришто оцијенила је да је Приједлог закона о допуни Изборног закона БиХ, који је предложио посланик СДП-а Денис Бећировић, којим се предвиђа забрана осуђенима за ратне злочине да буду бирани на изборима, није у складу са Уставом БиХ
Према њеним ријечима, у Уставу БиХ, као највишем правном акту, наведено је да се ниједна особа која издржава казну, коју је изрекао Хашки трибунал и ниједна особа, која је под оптужбом суда или која се оглушила о позив да се појави пред судом, не може кандидовати, нити обављати именовану или изабрану функцију.
"Садашњи Изборни закон једним је дијелом преписао одредбе Устава БиХ, с тим да је ишао и шире и ограничио је и активно и пасивно бирачко право, што је супротно Уставу БиХ", упозорила је Борјана Кришто.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Младен Босић сматра да је ријеч о исполитизованом питању, наводећи да су људи који су већ издржали казне о којима говори Бећировићев приједлог, већ гласали или бирани на изборима у БиХ.
"Нећемо ово подржати, јер се оваквим рјешењем може направити више проблема", рекао је Босић.
Шеф Клуба посланика СДС-а Александа Пандуревић подсјетила је на пресуду Европског суда за људска права, који је у једном од предмета закључио да се пасивно бирачко право може ограничити само за затворенике.
Подршку Бећировићевом приједлогу дао је посланик А-СДА Јасмин Емрић, који сматра да је потребно спријечити понављање случаја Фикрета Абдића, који се након издржане казне за ратни злочин кандидовао и изабран на прошлим локалним изборима у БиХ.
Образлажући предложени закон Бећировић је рекао да се ради о правном, људском, моралном и цивилизацијском питању за цјелокупно друштво.
Он је оцијенио да интерес сваког од народа у БиХ није да га представљају правоснажно пресуђени ратни злочинци.
Уставноправна комисија Представничког дома није подржала предложени закон о допуни Изборног закона БиХ.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ обавио је расправу о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ.
Предложеним измјенама и допунама законски се регулише да возила хитне помоћи и ватрогасне службе имају предност у односу на возила под пратњом.
Предлагач овог законског акта је посланик СББ-а Дамир Арнаут подсјетио је током расправе да је Приједлог измјена и допуна закона прошао двије фазе у надлежној комисији која је дала позитивно мишљење.
Арнаут је додао да подржава амандман посланика СДП-а Саше Магазиновића који се односи на исправку текста закона који се односи на разлику између возила судске полиције и затворске страже.
"То је мени прихватљиво као предлагачу. Наравно, не добијају предност над возилима хитне помоћи и ватрогасним возилима и амандман не третира материју Приједлога закона", рекао је Арнаут.
Он је подржао и амандман техничке природе посланика НДП-а Момчила Новаковића.
Посланици су у дневни ред сједнице уврстили и информацију о заштити имовине старих девизних штедиша, сходно пресуди Суда за људска права у Стразбуру у случају Алић.
Шаровић је, у дијелу сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ посвећеном посланичким питањима, рекао да је у вези са стратегијом постигнута сагласност са ресорним министарствима у Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/.
Одговарајући на питање посланика СДС-а Александре Пандуревић докле се дошло у изради закона о транспарентности власништва над медијима у БиХ, министар комуникација и транспорта БиХ Исмир Јуско рекао је да је Споразумом о стабилизацији и придруживању дефинисано да БиХ мора своје законодавство из области комуникација и медија ускладити са регулаторним оквиром ЕУ.
Јуско је изразио очекивање да ће нацрт закона о електронским комуникацијама ускоро бити достављен Савјету министара БиХ на утврђивање, док се завршетак нацрта закона о електронским медијима очекује у наредна два мјесеца.
Једно од постављених питања Савјету министара односило се на закључивање уговора између БиХ и Исламске заједнице у БиХ, а поставио га је посланик СДП БиХ Денис Бећировић, који је подсјетио да су овакви споразуми закључени са Католичком црквом и Српском православном црквом.
Министар за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац рекла је да је од Предсједништва БиХ добила информацију да је завршено усаглашавање текста основног уговора са Исламском заједницом у БиХ са примједбама, које је дао предсједавајући Предсједништва Младен Иванић, а да је у току усаглашавање са примједбама, које је дао хрватски члан Драган Човић.
Бећировић је рекао да не види разлога за оптимизам наводећи да је очигледно да најмање један од три члана Предсједништва прави опструкције у вези са овим уговором
Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ окончао је данас тематску сједницу о Информацији о стању правосуђа у БиХ, с посебним освртом на борбу против организованог криминала и корупције, а о закључцима ће се посланици изјашњавати на једној од наредних сједница дома.
Посланици су већином гласова одлучили да до идуће сједнице Колегијум и Проширени колегијум прегледају све закључке и покушају да направе сублимирани приједлог закључака о којем би се изјаснио Представнички дом.
То не искључује могућност да сваки посланик који је незадовољан приједлогом сублимираних закључака Колегијума и Проширеног колегијума инсистира на својим закључцима.
У току расправе о овој тачки дневног реда посланик НДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Момчило Новаковић рекао је да је у БиХ институционална неуређеност правосуђа и да је контрола над њим, практично, прешла у руке носилаца прије свега извршне, али и неких из законодавне власти.
Према његовим ријечима, такву контролу над радом правосуђа немају грађани, односно они који највише осјећају посљедице дјеловања или недјеловања судске власти.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Борјана Кришто из ХДЗ-а БиХ сматра да је потребно донијети нови закон о Високом судском и тужилачком савјету /ВСТС/ БиХ, чији би састав био национално избалансиран, а чије би чланове требало да бира Парламентарна скупштина БиХ на приједлог судија.
Она је истакла да је неравноправна национална заступљеност у правосудним институцијама..
Она је указала и на чињеницу да је најзначајније законе из ове области наметнуо високи представник у БиХ, те да је међународна заједница имала директан утицај на законска и кадровска рјешења.
Борислав Бојић из СДС-а, бранећи закључак своје странке који је изнијела предсједавајућа Клуба посланика ове странке Александра Пандуревић, да Представнички дом треба да именује главног тужиоца БиХ, навео је да се то може учинити двотрећинском већином чиме би била спријечена злоупотреба, а истакнута одговорност Парламентарне скупштине БиХ.
Предсједавајући Представничког дома Шефик Џаферовић против је именовања главног тужиоца БиХ у Парламентарној скупштини БиХ, јер би, према његовом мишљењу, тиме било додатно разбијено јединство у правосудном систему.
Он је предложио формирање врховног суда БиХ, признавши да за то сада нема политичке сагласности.
Предсједавајући Клуба посланика ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић предложио је да Колегијум прегледа све закључке који су данас предложени, а да се о њима гласа на наредној сједници.
Посланик ХДЗ-а БиХ Предраг Кожул проблематизовао је процесуирање ратних злочина, јер сматра да оно није досљедно што дубоко разара друштво у БиХ.
Он тврди да се на суђењима припадницима ХВО користи Кривични закон БиХ, а припадницима других народа кривични закон бивше СФРЈ.
Посланик Независног блока Сенад Шепић сматра да Информација о стању правосуђа у БиХ није добра, те да је ријеч само о блиједој статистици, без смјерница како то стање може бити поправљено.
На крају расправе предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија позвао је политичаре да не врше притисак на правосуђе.
Он је изразио наду да ће закључци који ће бити донесени на основу данашње расправе помоћи у побољшању рада правосуђа.
У току расправе дошло је до вербалног сукоба Џаферовића и Арнаута.
На Џаферовићеву примједбу да се држи тачке дневног реда, Арнаут је одговорио да ће "уколико га искључи имати проблем".
Џаферовић је на то рекао да је Арнаутов иступ схватио као пријетњу.
По окончања тематске сједнице, Џаферовић је дао паузу након које ће бити одржана још једна сједница Представничког дома.
Министар правде у Савјету министара БиХ Јосип Грубеша рекао је да статистика казнене политике судова у БиХ за коруптивна кривична дјела потврђује да оваква кривична политика у БиХ не само да не може да донесе значајне резултате у борби против корупције већ да чак дјелује стимулативно на починиоце кривичних дјела.
Он је у обраћању посланицима Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ на тематској сједници о Информацији о стању у правосуђу у БиХ, с посебним освртом на борбу против организованог криминала и корупције, истакао да судови нису користили репресију коју им је законодавац ставио на диспозицију.
"Судови су најчешће посезали за условном осудом као мјером упозорења која је по својој природи једна од најблажих алтернативних санкција", појаснио је Грубеша.
Према његовом мишљењу, све је то довело до кулминације проблема које неки нису хтјели видјети раније.
Он сматра да чињенице које је изнио јасно поручују да је обавеза свих да буде успостављен ефикасан законски оквир за процесуирање кривичних дјела, поготово најтежих.
Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић из СДС-а сматра да су главни проблем у БиХ криминал и корупција и правосуђе које их штити.
Босић је, у оквиру дискусије на тематској сједници Представничког дома о Информацији о ситуацији у области правосуђа у БиХ, са посебним освртом на борбу против организованог криминала и корупције, навео да се криминалом и корупцијом у БиХ извлаче милиони КМ којима се купују гласови грађана.
Босић сматра да је највећа одговорност за ситуацију у правосуђу у БиХ на Парламентарној скупштини БиХ која је задужена да доноси законе у овој области.
Александра Пандуревић, предсједавајућа Клуба посланика СДС-а у Представничком дому, на чију је иницијативу и заказана ова тематска сједница, рекла је да у БиХ нема ефикасног система у борби против криминала и корупције.
"Мора бити промијењен начин оцјењивања правосуђа, па умјесто појединаца треба оцјењивати рад институција. Главног тужиоца треба бирати у Парламентарној скупштини БиХ", сматра Пандуревићева.
Посланик СДП-а Денис Бећировић сматра да је ову тематску сједницу требало припремити на много озбиљнији начин, а да Информацију треба одбити.
Посланик СББ-а Дамир Арнаут сматра да ова информација није добила позитивно мишшљење Уставноправне комисије овог дома и да је треба вратити Министарству правде БиХ на дораду.
Према његовом мишљењу, организовани криминал и корупција у Информацији нису дотакнути.
Извор: СРНА